Tamo se, ne bez izvesnog ibretenija, uverih da tema većine većine komentara – čast izuzecima – nije ni naricanje nad nepravdom ni „davanje podrške“ zadovoljenoj pravdi, nego seksualni život volova, bikova i krava, što je dokaz u prilog mojoj tezi da je skotološtvo ostavilo dubokog traga u istoriji našeg naroda. Tako jedan komentator naučno dokazuje da Milošević nije mogao biti istovremeno i alfa mužjak i veselnik jer nije bio uštrojen, dočim druga tri (i brojkama – 3) komentatora nenaučno (ali samouvereno) dokazuju da je moja malenkost bila sa Đinđićem u „delegaciji“ koja je sa Karadžićem „krkala“ vola na Palama, pa sad – kad je druga postala sudija – okrenula ćurak naopako i sasvim drugu sitnu knjigu piše.

Ponajbolji je bio samom sebi nadaleko poznati „e sad“ koji je uočio mnoštvo nepravilnosti u mom opisu uloge veselnika u guženju krava i očitao mi bukvicu – po svemu sudeći zasnovanu na bogatom ličnom iskustvu – o tome kako se to zapravo radi i ko tu, da izvinite, koga. Kad ekspert progovori, mora se zaćutati, nema druge.

Prelazimo na drugu, još mučniju temu – „obeležavanje“ dvadesetogodišnjice zločinačkog NATO bombardovanja, održano ovoga puta u Nišu, s dobrim razlogom, jer su žitelji te varoši najviše i postradali, a sudeći po licima prisutnih i dalje nastavljaju da stradaju. Gledao sam samo poslednjih petnaest minuta direktnog RTS-ovog prenosa, iz prostog razloga što je sve ostalo – a ne znam koliko je dugo trajalo – bilo samo uvod u solo nastup NJega Vrhovnog, Vučića koji je ove godine nadmašio samog sebe briznuvši u jednom momentu u plač.

Koliko sam mogao primetiti, niko mu se drugi, ni na bini ni u okupljenoj masi , nije pridružio u oplakivanju – čak ni patrijarh, koji bi to po monaškoj dužnosti morao učiniti – učinilo mi se, štaviše, da svi – i na bini i u okupljenoj masi – jedva čekaju da se „obeležavanje“ završi, pa da se razbeže svojim putevima i bespućima, što su ubrzo nakon završetka govorancije i morbidnog defilea poginule dece – koju su izigravala živa deca – i učinili.

A sve je to iz prikrajka posmatrala Regrutna komisija i samo se udarala šapicama o grudi. Obeležavanje je, između ostalog, belodano pokazalo da protiv Mila Dodika postoji zavera kamermana. Prošle su, recimo, godine Mila „uvatili“ kako se, usred molepstvija i naricanja, češe po guzičetini, ove godine ga savataše kako na istom mestu kuca (ili čita) SMS na telefonu. Boli njega dupe. Neće on biti regrutovan.