Čuva Srbija svoju nedovršenost kao malo vode na dlanu i – da viđite vraga – dobro čini jer kad joj se „posreći“ pa se „dovrši“ – kao što joj se dogodilo 1918 – i kada, kako to nacionalproserefendije kažu, „zaokruži svoj životni prostor“ momentalno nestane sa lica sveta, a pride izgubi i više od polovine „biološke supstance“. Nauk da će drljava, nedovršena i neuređena država uvećavanjem teritorije – uz istovremeno gubljenje „biološke supstance“ – bivati samo drljavija, nedovršenija i neuređenija, naše političke elite (svih boja) – čast retkim izuzecima koji su, po pravilu, stradavali od prijateljske vatre – nikada nisu utuvile.

Da li to znači da su naše političke elite bile sastavljene poglavito od mufljuza, totova i glupaka? Uglavnom (i ubedljivo većinski) – da, ali je isto tako u svim naraštajima bivalo i dve vrste vrlo inteligentnih političkih individuuma.

Oni plemenitiji (i naivniji) među tim retkim političkim zverovima satirali su se da dovrše srpsku pravnost i državnost, pa su – kako napred rekoh – prerano završavali nasilnima smrtima, oni pak okretnji su iz račundžijskih pobuda usavršavali srpsku državnu nedovršenost i završavali svoja posla. I to vrlo uspešno. Sve dok nisu doši komunisti, konfiskovali sve što su ovi prethodno bili pokrali i krenuli da srspku državnu nedovršenost dovršavaju na postulatima marksizma-lenjinizma.

Budući da se ipak nalazi u Nadsaharskoj, a ne Podsaharskoj Africi, Srbija je sve vreme (i u svim alotropskim modifikaciama) bila (polu)svesna svoje nedovršenosti, pa je drljavost i nedovršenost zabašurivala utapanjem u raznorazne Jugoslavije na koje je prebacivala krivicu za svoju jadnost, bednost i nedovršenost.

Kada se 2006 – uprkos kilavom otporu srpskog guslarskog društva na čelu sa Referendumskim Lopovom – Crna Gora referendumski izborla za svoju, a Srbju prisilila na sopstvenu samostalnost, srpska državna nedovršenst je počela da vrišti i čupa kose, a kada je dve godine kasnije lažna država proglasila nezavisnost, nedovršenost je – takođe na čelu sa Referendumskim Lopovoom – doživela kolektivni nervni slom.

U to se vreme još ponešto moglo i učiniti. Obnovimo gradivo. Nakon što je posle neprijatnog prekookoeanskog telefonskog poziva RL otišao u ropotarnicu Belanovice, na vlasti je ostao JexS Tadić koji nije imao muda – a po svemu sudeći ni kapaciteta – da pokrene procese dovršavanja srpske pravnosti i državnosti nego je nedovršenost zabašurivao špricajući kokoške i ćešljajući babe po zapaljenim selima, a nedovršenost je iskoristila šansu, pa se sada dovršava i nastaviće da se dovršava, što reko LJuba Simović – „do pobjede“.