Tamo će – ako bude prilježno čitao – između ostalog naići i na sledeće rečenice: „Gigantske katastrofe koje nam prete nisu elementarna zbivanja fizičke ili biološke prirode, već psihički fenomeni. U užasnim razmerama nama prete ratovi i revolucije koji nisu ništa drugo do psihičke epidemije. U svako doba nekoliko miliona ljudi može podleći nekoj sumanutosti.“

I – šta? Eto belaja. Bar bi mi to trebalo da znamo. Šta je drugo naša istorija ako ne spisak sumanutosti kojima je periodično podlegalo po nekoliko miliona ljudi. Navedene Jungove rečenice uzgred su i kolektivni odgovor na pojedinačne SMS-ove „dobronamernika“ koji su me – hajde da ne kažem baš napušili – ali žestoko izrezilili što sam se onomad drznuo ustvrditi da naše Vrhovno Biće nije svemoćni tirjanin nego portparol kolektivnog nesvesnog, u čijoj su vlasti ne samo Vrhovni i njegove pristalice, nego i njihovi ljuti oponenti.

Tek će sad uslediti bujica rezil-SMS-ova, ali ja i dalje držim čas. Šta je, pitam ja vas, ako ne kolektivno nesvesno – iliti srpski impulsi guzice – navelo sadašnje zadrte Vučićeve oponente da belim listićima – mnogi i glasovima – legalno (ali nesvesno) dovedu Vrhovnog na vlast. I za to Jung ima briljantno objašnjenje, ali je podugačko, a mi nemamo karaktera, a nije ni tema naše kolumne, zato idemo dalje.

Kolektivno nesvesno poznaje samo dva stanja – stanje amoka i stanje letargije u kome se (trenutno) nalazimo, dok kolektivno nesvesno ne naredi drugačije, a ka’ će – ne zna se. A kad se zbude – a sve ide u tom pravcu – vrlo je verovatno da će se zbiti po Bakićevom scenariju katastrofe, samo što iz toga – budući da će i to biti pokrenuto kolektivnim nesvesnim – neće proizići nikakva racionalna politika, pa čak ni „ganjanje“ esenesovskih nepočinitelja nego opšte rasulo i opšta pljačka, poslednji put smo to videli tokom i posle „Veličanstvenog mitinga za Kosovo“, na kome je Referendumski Lopov doživeo kolektivni nervni slom, da bi posle neprijatnog telefonskog poziva iz Vašingtona podvio repić i vratio se individualnom svesnom.

Idemo još dalje. Zašto se, pitam ja vas, Vrhovno Biće ne bi osećalo svemoćno i zašto bi, ako izgubi na izborima, mirno predalo vlast, ako u SNiS-u (svih boja) postoji severnokorejski konsenzus da je svemoćan i da neće mirno predati vlast. Smeo bih se opkladiti u 1.000.000.000 sendviča da Đido i Guzijan (Boškić možda jeste) nisu čitali Junga, ali svejedno računaju na Jungov scenario, vrlo sličan Bakićevom, samo sa obrnutim predznakom. Evo scenarija. U jednom momentu Vrhovno će se Biće popeti na Sebastian Kurtz – ne narodu, kako Jovo misli – nego kolektivnom nesvesnom koje će SNiS iz moda letargije ubaciti u mod amoka i tako će započeti još jedna iz beskrajne serije psihičkih epidemija. A kako će završiti, e to je pitanje od 1.000.000.000.000 sendviča.