Olaka konjica 1

Čitam prekjuče – i ne verujem očima – blagu vest da je popečitelj vojinstva serbskog, Aleksandar II Vulin, blagoizvoleo doneti ferman o osnivanju konjičkog, dal voda, dal eskadrona, vrag bi ga znao, kao što samo vrag zna koji će Crven Ban Vojsci Srbije konjica.

Možda ćete se iznenaditi, ali za razliku od Vulina, moja ništavnost zna ponešto o konjici, a to što zna je naučila dok je služila vojsku u blaženopočivšoj JNA. Nemojte sad trčite pred rudu, vojsku nisam služio u lakoj konjici (iako sam se ponekad osećao kao konj), u to vreme (1975/6) konjice u JNA odavno nije bilo, a kako sam naučio to što sam naučio, to je tema naše današnje kolumne.

Elem, u JNA sam nekoliko puta imao čast i obavezu da provedem sedam dana na straži. Samo „cepanje“ straže, naročito, kad si mlad, mačiji je kašalj, ali je tokom tih sedam dana dosada veliki problem, pa je jugoslovensko vojinstvo taj problem rešavalo i dosadu stražarske službe ublažavalo čtenijem takozvanih X-100 romana, koji se vo vremja ono nisu zvali „bestseleri“, nego su se prodavali na trafikama.

Tokom jedne od stražarskih službi za tri dana pročitah sve X-100 romane koji su bili dostupni u stražari – brzo se to čitalo – i suočih se sa problemom – šta sad. Problem je rešilo neko prastaro, posleratno Pravilo službe koje se onako ofucano i raskupusano vuklo po stražari. Nisam se, međutim, pokajao što sam posegao za tom duše(ne)korisnim štivom, jer sam u njemu naišao na odeljak „Pravilo štalske službe“, zahvaljujući kome sam se dva-tri dana – zajedno sa kostražarima kojima sam povremeno naglas čitao neke odlomke – slatko smejao, ponekad i grohotom.

U Pravilu štalske službe je, onim zbog prevelike ozbiljnosti i rogobatnosti samim po sebi smehotresnim vojnobirokratskim stilom, propisivano – i to do u tančine – kako i kojim postupcima štalski dežurni, kad primeti da se konju prikenjalo, treba pravovremeno da konju pod dupe poturi lopatu i kako konju posle da obriše dupe, a da se kljusina ne ritne i ne razbije mu glavu. Bilo je u tom pravilu još čuda i pokora, ali davno to beše, mnogo toga se zaboravilo, sećam se ipak da sam bio zahvalan JNA što se motorizovala i konjicu poslala u ropotarnicu istorije.

Kao što napred ustanovismo, Vulin će sada konjicu izvaditi iz ropotarnice, pa će kad konjica „zaživi“, mladi regruti imati čast, ali i obavezu, da rade ono što su radili njihovi pradedovi – da poturaju lopate pod konjska dupeta, da im posle brišu dupeta, da im menjaju i polažu slamu i još mnogo, mnogo toga predviđenog Pravilom štalske službe.

Sad ponavljam pitanje šta će konjica Vojsci Srbije, a ponavljam i odgovor: ne treba joj ni za Crven Ban. Ali ne treba ni sumnjati da će majka konjičke invencije, Vulin, ispresti neku tugaljivu priču o srpskoj tradiciji i upotrebljivosti konjice za borbu protiv kentaura, recimo. I zato Vulinu predlažem da ipak malčice odstupi od tradicije i da novoosnovani rod ne nazove „laka konjica“, nego „teško konjstvo“.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

13 reagovanja na “Olaka konjica”

  1. Konjica je stvar prestiza. Tako su bar tvrdili dvojica iskusna konjanika koje sam poznavao od kojih je jedan, vice-sampion Balkana u preponskom jahanju, kleo Tita zbog ukidanja iste a drugi mnogo mladji odbijao da nosi oruzje kada to nije bilo za odbijanje jer ga nisu poslali u Karadjordjevo gde je bilo i konja. Mozda se time privuce nekoliko saptaca konjima ali ostaje pitanje koliko ce to da kosta? Ili to uopste nije pitanje. Ako je povoljno, ako je donirano ja sam za! I ne samo konjica nego i mornarica iako Srbija njama more. Sa ovim globalnim topljenjem treba biti spreman.

  2. Mozda to i nije tako loše. Konj je plemenita životinja i čovekov dobar prijatelj od pradavnih vremena. Na žalost sada je pred nestajanje, zahvaljujući modernizaciji i tehnološko napretku. Zato je dobro da se država (makar kroz našu malenu vojsku) stavi u zaštitu konja. Tako bi ljudi-vojnici učili da jašu i staraju se o konjima. Mogli bi organizovati razne manifestacije i takmičiti se po svetu i ovde da narod vidi sta su to konji. A za ne daj bože, konj zna korisno da potegne teret kad nema struje goriva i mašina. Možda naš ministar i nije tako baš glup.

    • Pravi ljubitelj konja ne bi trebalo da bude pristalica uvođenja konjice u vojsku. U dosadašnjim ratovima, konja je ubijeno skoro koliko i ljudi. Kada u ratu pogine konj, vojska ima meso za ručak.

  3. Nije izdao ferman nego bujuruldiju. Da je kojim slučajem naređenje stiglo iz Carigrada tj. Moskve onda bi to pisalo u fermanu. Ali pošto nas Rusi nefermaju ni dva posto, onda ništa od Vulinovog jahanja. Ako ovo objavite onda Panović stvarno nije glavni i odgovorni urednik Danasa.

    • Panović je, rođo, ispao na krivini još onomad kad je Danas napravio zaokret u uređivačkoj politici.

    • Da si ti živa i zdrava, otkada Panović nije glodur Danasa! Sada je najglavniji Draža i to ti potvrđuje objavljivanjem komentara.

      • I Vi, a i kolega iznad, niste shvatili ironiju ili sarkazam „Banjalučke Antife“ pominjanjem (nije prvi put) Panovića i s kojim ciljem to radi. Čudi me za Vas jer ste stalno prisutni na ovom našem portalu, dok Radakovićeva teorija baš nešto i ne „drži vodu“. Bar ne u tolikoj meri.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.