Ritam ulice 1Foto: Stanislav Milojković

U neko, međutim, doba do mene dođe blaga vest – ne znam da li je fake news – da je Visoki Uličar „zamolio“ daždevnjaka, Vesića, da poštedi Sarajevsku ulicu.

Sad sledi nagradno pitanje šta mislite: da li će Vesić 1. molbu uslišiti ili će 2. ostati čvrst u odluci da Sarajevsku preimenuje u, recimo, Gornjopičkovačka.

Odluka da se jedna od nepoćudnih ulica nazove po atentatoru na Antu Pavelića, do juče dibidus nepoznatog široj javnosti, dovela je do novih srpskih podela.

Dubravka Stojanović je negde napisala, citiram po sećanju, da je nerazumno – kao što i jeste – nadevati ulicama imena samostalnih revolveraša, bez obzira koliko njihov cilj zasluživao metak u čelo, na šta su paranormalni tabloidi Stojanovićki uzvratili optužbom za „obnovu i odbranu ustaških zločina i ideja“, a vazda ko zapeta puška spremni „patriotski intelektualci“ na čelu sa multipolarno poremećenim Antonićem javnosti podastrli ljutitu peticiju.

Na vest o Vesićevom uličarskom naumu, Krugovi dvojke i „građanski intelektualci“ su zapali u grdno ibretenije, kome se i ja pridružujem, uz napomenu da je u ovom slučaju – obrnuto slučaju građanina Ostapa Ibrahimoviča – benzin Vesićev, a ideja naša, tj. naše demokratske vlasti – nabijem je na Sebastian na čelu s JexS-om – koja je prva krenula u reviziju istorije menjanjem imena ulica.

Ritam ulice 2

Iznerviran što sam tri puta krntijom prolazio ulicom Save Kovačevića – sve misleći da sam flipno – koja se prekonoć premetnula u ulicu Desanke Maksimović, žestoko sam u jednom tekstu napušio tadašnju uličarsku komisiju, komisijinom pak šefu, napred pomenutom JexS-u, skrenuo pažnju da je to čist idiotizam i da ne bi trebalo da se začudi ako mu se dogodi da mu unuci ličnosti čija je imena poskidao sa uličnih tabli dođu glave, tj. vlasti.

Vlasti su mu i došli, glavu je izvukao, što nije bio slučaj sa svim srpskim JexS-ovima.

Akciju, dakle, totalne provincijalizacije i poseljačenja ionako hronično provincijalne i džiberske Srbije, nije započeo Vesić – rekosmo već da on radi suprotno Ostapu Ibrahimoviču – akciju je započela bajagi demokratska vlast, a Vučićeva je samo privodi njenom tužnom kraju u izvedbi istog operativca, Vesića Gorana (br. lk. poznati redakciji).

Problem je što – kako stvari stoje – privođenje tužnom kraju neće imati kraja, bar ne skorih dana.

Setite se dušekorisne evanđeoske lekcije o tome šta biva sa podvižnicima koji se porude, isteraju đavola iz srca pa se ponesu, opuste i vrate na stari put grešnika.

Evo šta biva: đavo se istog momenta vrati u srce u društvu još sedmorice đavola sedam puta gorih od njega, pa podvižnik posle godinama drlja dupetom.

Vi sad sekularizujte citiranu parabolu, prevedite je u političku priču, mućnite glavom, pa dokonajte u kom grmu leži zec.