Subotnje ide

Elem, u subotu uveče, oko pola 11, usred filma koji sam dremajući gledao na TV O2 program prekidoše breaking news. Ugledah najpre neku gungulu, na mestu koje u prvi mah ne prepoznadoh, tek potom se oglasi spikerka koja SNiS obavesti da je grupa demonstranata predvođena Đidom i Boškićem upala u zgradu RTS-a, da su nameračili „uživo“ u TV dnevnik, ali da su ih policaji izbacili iz zgrade. Potom se „prikazivanje“ filma nastavi.

Da li sam se iznenadio? Ne. Bilo je to više nego očekivano, samo se čekalo kad će neka od miliona i miliona petardi koje se svakog dana bacaju po Srbiji zapaliti prosušeni barut. Budući da me je iskustvo poučilo da će RTS poslednji izvestiti o upadu u sopstvene prostorije, nemadoh kud nego da pohitam na Pink – koji o događajima izveštava i pre nego što se dogode – ali pre nego što pritisnuh 15 na daljincu opkladih se sa samim sobom u 35.000 sendviča da ću na Pinku zateći krleta22 u akciji.

Treba li reći da sam opkladu dobio. A šta je krle22 govorio? Ne sećam se. Ali pretpostavljam da je, po običaju, bio polovično u pravu. Nakon što sam „čekirao“ krleta22, premestih se na TV N1 na kojoj je gungula ispred RTS-a prenošena uživo. Međutim ni tu ništa nisam bogzna šta saznao niti sam mogao saznati. Televizije u Srbiji i služe da bi zavađene strane (svih boja) obavestile „svoje“ da „njihovi“ lažu i to je – u oba slučaju – jedino istinito u tim izveštajima.

Kalakurnica o kojoj će se danima pisati, iz koje se svašta može „proizvesti“ – i koja će se možda pretvoriti u novo crveno slovo srpske demokratije, „šesnaesti mart“ – u neko doba je, bar za sada, završila bez žrtava u ljudstvu i sa omanjom štetom u materijalu. Šta će biti u danima koji slede, videćemo. Danas imam tek toliko karaktera da se osvrnem na neslavni kraj karijere nekadašnjeg Dragana Bujoševića, a.k.a. Bujke.

U neko doba se po svim kanalima koje sam obilazio pronese blaga vest da će se generalni direktor RTS-a obratiti javnosti. Već mi se bilo prispavalo, ali to je naprosto bilo must see, sledstveno čemu pronađoh RTS-ov kanal i dokonah da je i RTS konačno dokonao da mu se dogodio narod. Pokunjeni spiker, nalik na kolegu-emisiju iz Radija Beograd – usranog goluba – mrsomudio je nešto dok se Bujke – protivno najdubljim uverenjima i na silu Boga – nije pojavio „u kadru“.

I – šta je Bujke rekao i uradio. Ni manje ni više – oduzeo je protestima legitimitet. Zašto, pobogu? Zato – obrazložio je Bujke, što je RTS javni servis „koji treba sam da kroji uređivačku politiku“, a demonstranti su hteli da mu nasilno oduzmu pravo da to „samo rade“, što je, je li, neprihvatljivo, necivilizovan i sva druga pročaja.

A šta ja kažem. Evo šta. Da je javni servis sam krojio program, ni protesta ni upada ne bi ni bilo. Tačka. Ovo smo videli samo nas nekolicina, iako se lepo video. Rekavši šta je imao, Bujke se popeo na sto i posrao se na samog sebe. Izveštaji tek slede.