Šumsko voće

Moglo se to videti iz Godišnjeg izveštaja EU napredovanja Srbije u pogledu EU standarda. Nisam se, ruku na srce, udubljivao u Godišnji izveštaj – malaksao sam već pri kraju naslova – ali sudeći po Vrhovnim i Premijernim reakcijama u tom ćitapu ne piše ništa što bi se poklopilo sa Vrhovnom i Premijernom percepcijom srpske stvarnosti.

Naše je Vrhovno Biće gornji izveštaj bagatelisalo i „ocenilo“ ga kao licemeran (Latini su stare varalice) i dodalo da bi – da je bilo nekih pomaka glede kosovskog čvora – Srbija bila označena kao „najdemokratskija zemlja na svetu“.

Ono, fakat, u izveštaju EU ima elemenata licemerja. Prethodni su, koliko se sećam, bili mnogo blagonakloniji prema Vrhovnoj vladavini, Srbiju su vaistinu pribiđali demokratskijom nego što jeste, pominjali su samo nekakve sitne propusti i „subjektivne slabosti“ , a onda je Komisija prekonoć okrenula ćurak naopako, „kosovski čvor“ pomerila ka dnu liste i napravila niz nezgodnih pitanje.

Vrhovno Biće je – i to ne bez razloga – u pomenutom Izveštaju videlo 1. nedvosmisleni pritisak da prestane da se kerebeči i da prizna Kosovo i 2. otvoren konkurs za novo, kooperativnije Vrhovno Biće. Nemojte se, međutim, udarati šapicama u grudi, ne trčite pred rudu, potrajaće OVO još izvesno, ne tako kratko vreme. To što je EU retroaktivno sagledala srpsku realnost, ne znači da ćemo je i mi sagledati.

U najveći je, međutim, amok zapala portparolka Vrhovnog, Ana Brnabićeva, koja poslednjih meseci ulaže ogromne napore da ostavi utisak neke jebene igračice – gej, recimo, varijante Dijane Hrkalovićeve – ali uspeva samo da ostavi utisak držeći babe koja je dala dinar da uđe u kolo, a koja će – kad kucne čas i kad joj vreme istekne – davati mnogo veće sume da iz kola izađe.

Sledi dramski momenat. Vrhovni, po sopstvenom svedočenju, Izveštaj nije čitao, ali je Brnabićevoj prebacio što se zbog izveštaja toliko strunila, trebalo je – savetovao ju je Vrhovni samo da se nasmeje i da izveštače upita – „jesu li ona i on, Vrhovni, upadali na RTS sa testerama“. I pročaja.

Ana se nije nasmejala. Naprotiv! Uozbiljila se i zapitala se šta ta Evropa zakera i kako uopšte pregovarati sa „kosovskim iracionalnim ljudim koji su iz šume izašli“. Primarna ministarka je verovatno htela da kaže da Evropa ne može očekivati da srpska skupština ne zaseda kao kozačka, da se ne pale kuće novinarima i da se ne srlja u autokratiju i neprestano povišavanje borbene gotovosti, kad je Srbija – ni luk jela ni luk mirisala – prisiljena da pregovara sa šuskim ljudima, koji razumeju samo jezik sile i čvrste ruke. Ima tu logike. Mora se prvi zavesti red u svojoj kući.