Stvar sa Jelenom Karleušom se usložnjava. Sa jedne strane, zdravo se uznemirila prvosrbijanska ulema: dramoseri, mrsomudi, čitluk sahibije i evet efendije, a sa druge – osim časnih izuzetaka – ni drugosrbijanci nisu baš oduševljeni. Srećem razne ljude na Sajmu knjiga i mnogi mi prebacuju što sam podržao Karleušinu kolumnu. I jedne i druge spaja tradicionalni ovdašnji provereni džiberski sistem diskvalifikacije. Kažeš nešto što čaršija ne želi da čuje, a čaršiji ti odmah pronađe da ti je majka bila kurva, da si bežao sa časova u školi i – naravno, naravno – da si sve to čaršiji rekao po nalogu mrskih zapadnih sila.
Tako mi i ovi sajamski svati zbore: te šta mi treba da podržavam pevaljku, te Jeca ne zna šta je fenomenologija, te distonira kad peva, te ima silikone. „Da nećeš možda“, usuđuju se oni najodvažniji da me kao provociraju, „da u duetu snimiš album sa Karleušom?“ Bih, belćim, i album snimio – i sam sam u mladosti tamburao – nego sam osipljivio od duvana. Nisam više za pevanje.
Slučaj Karleuša je značajan zbog toga što je otkrio svu bedu ovdašnje malograđanštine i svu psihopatologiju kolektivnog mraka. Da je, počem, Jelena napisala da pedere treba povešati, za Đokicu Vukadinovića bi nesumnjivo bila pevačica od formata. Ovako je – „pevačica“. I pride – izdajnik. Jer, u seljačkoj optici, pevaljka treba da se smeje, pokazuje dupe i sise, a ako baš hoće da se bavi politikom, onda može – kao Ceca – da peva na uvo „dragom premijeru“ koji kao usran golub cupka pred skupštinom. To, bajagi, nije turbofolk. Mislim, konačno, da je Đokina reakcija krajnje nekolegijalna, budući da su i Vukadinovićeva pisanija takođe turbofolk. Da ima sluha bar koliko Karleuša, Đokina pesma bi zvučala ovako: „Napred, momci, u boj protiv EU bosova, vi ste, momci, branitelji Kosova.“ Pri tom, Đokina filozofija ništa ne bi izgubila na dubini i značenju. Da vidiš, pravi turbofolk hit mogla bi postati i Ćosićeva filozofija. Slušaj ovo: „Zašto si nas osudio, Bože, da možemo i što se ne može.“
Pravi turbofolk je na nekom drugom mestu, na estradi je njegov najbezazleniji deo. Kopernikanskim iskorakom u svet slobodnih ličnosti, Jelena Karleuša ga je zauvek napustila i – nadam se – povukla za sobom veći deo svoje publike, dobrih mladića i devojaka, odraslih i formiranih unutar političkog sistema zasnovanog na opakom ideološkom turbofolku i još opasnijim fantazijama. Šta je Grand parada prema Akademiji nauka u kojoj se pevaju zaumne pesme? Nemojmo se zavaravati: motel mog zemljaka Ere Ojdanića mesto je neuporedivo prijatnije, kulturnije i uljuđenije od Doma Narodne skupštine. Ponoviću ovde ono što sam pre neki dan rekao u jednom intervjuu: ovi momci što robijaju zbog pičvajza od desetog oktobra, ispaštaju grehe Dobrice Ćosića i Vojislava Koštunice, ideologa i operativca svih unutarspskih građanskih ratova. A eto ih, bajagi ugledni ljudi, imaju kravate, vrzmaju se po Sajmu, namrgođeni, zabrinuti, sa strepnjom većom od nade.
Pa se setih da je Otac nacije jedne zgode izjavio da su pod nenarodnim režimom neki ljudi dopadali zatvora zbog čitanja njegovih kupusara. Sve se nešto pitam: kako li se autor izvuče?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
