Zapisi iz predizborne ćutnje 1Foto: Stanislav Milojković

Subotnji dan ćutnje započeo mi je čtenijem izjave dr Darije KT koja je, mislim u Politici, blagoizjavila da onomađašnji derbi odigran pred brojnom publikom nije bio skup visokog epidemiošloškog rizika. Ko biva… sve se zbivalo na otvotrenom.

Ne mogadoh a da se ne zapitam da li je to ista ona Darija K.T. koja je – zajedno sa još nekim kriznim persoanama dramatis – populaciju 65 + pod pretnjom visoke kazne pedeset i kusur dana držala u zatvorenom prostoru, da ne kažem baš zatvoru.

Dr DKT kaže da se promenio virus, ja pak kažem da je virus ostao uvijek isti, ali da se promenila politika, sledstveno i dvorska politička epidemiologija. Toliko na tu temu.

Da li je bilo još stvari koje je bilo bolje predizborno prećutati ili ih prepustiti medijskom mraku. Evo, recimo, jedne.

Namestih se u 19 h pred televizor da pogledam šta se u predizbornoj Srbiji sanja, a šta se joj se događa i poprilično se iznenadih kad se obavestih da su izbori već završeni i da se samo čeka verifikacija poslaničkih mandata i ostavka Visokog Tirjanina.

TV N1 je sa takozvanog lica mesta, najozbiljnije izveštavala da je ex poslanik, Srđan Nogo, sproveo slobodne društvenomrežne izbore, izabrao 250 poslanika, okupio još 250 davača podrške, doveo ih pred Kozačku skupštinu i stupio u pregovore sa zapovednikom policajnih snaga da „legitimno“ izabrane poslanike pripuste u skupštinu u kojoj će biti donet dekret o Vrhovnom strmopizdu.

Nije dobro preterivati sa pravovremenim i objektivnim izveštavanjem. Izvešatavanje o neozbiljnim stvarima, ljudima i događajima – pogotovo ako se to radi iz niskih pobuda – i ozbiljan medij očas posla pretvori u krpu. A može dovesti do ozbiljnih posledica. Upravo se to u subotu dogodilo N-u 1.

Budući da Danas u ono vreme nije bilo, sledstveno ni Famoznog, usmeno sam skretao pažnju poznanicima novindžijama da nisu u obavezi da prenesu baš svako lupetanje vojvode Šešelja, koji je – tada u fazi ekspres lončeta za kafu – prodavao kokarde, barjake i muda umesto bubrega na početku Knez Mihajlove ulice.

Treba li reći da su me novindžije gledale kao budalu, (zašto „kao“ graknuće podmfamoznici.) Pa ko je lud da ne objavi senzacionalnu vest i još senzacionalniju fotografiju, poput one antologisjke sa kamom među zubima.

Nije, međutim, prošlo mnogo vremena, Šešelj je iz faze ekspres lončeta, prešao u fazu eskpres karakazana i na kraju u fazu lokomotive. Ostatak priče znate. Sledeći opisanu matricu, objektivno izveštavanje o Đogovim budalesanjima od Đoga lako može napraviti Roga, a od Roga do Rogonje je samo mali korak.