Zatvaranje kruga

Pravo u mini-serijal. Dok sam se kobajagi odmarao, stvari u Srbiji su ubrzano krenule uobičajenom trajektorijom, dakle – sve dalje/dublje u čemer i propast, a crne vesti su počele da prestižu jedna drugu.

Najpre je, tiho kao što je i živeo, umro Dule Mitrović, direktor Danasovog izdavača, Dan Grafa, potom je broj zaraženih – koji je u trenutku mog odlaska iz štampe – bio oniži dvocifren skočio na povisok trocifren, onda je umro i Grujica Spasović, prvi i dugogodišnji urednik Danasa.

To što u sveopštem crnilu Visokom Vučiću & Co naoko dobro ide – o tom dobru ćemo kasnije – posledica je optičke (TV) varke, pogrešnog sagledavanja (i predstavljanja) sunovrata kao uspona, što se ponekad događa i na boljim mestima, ali je u Srbiji gvozdeno pravilo.

Nego hajde mi da razglobimo to Visoko „dobro“.

Posle mnogo natezanja Kozačka skupština (3 x kozačkija od prethodne) svečano je puštena u tužni rad, a posle još više natezanja formirana je i vlada „na“ kojoj će sedeti čak 11 žena, što je (polovično) opovrglo moju sumnju da je Visoki popečiteljska mesta, bar ne ona ženska, dodeljivao po Heliogabalovom principu – čiji Sebastian veći, tome važnije ministarstvo.

Dal se Dačićev Sebastian u međuvremenu smanjio ili se pojavio neko sa većim, nije poznato, kako god – Dačić je ražalovan i ubuduće će obnašati dužnost predsednika kozačke skupštine pod novim famoznim imenom – Vrhovni Kozak.

U parlamentarnim demokratijama predsednik skupštine je vrlo visoka pozicija.

Ma koliko to nama Srbljima izgledalo apsurdno, u pravim republikama skupština je ono što je nama Visoki – vrhovna vlast, suveren kome su predsednici podređeni, a vlade odgovorne.

Međutim, u zaumnim, vanparlamentarnim demokratijama poput naše, predsednik skupštine je prvi korak ka funkciji predsednika mesne zajednice Žitorađa.

Što će reći – kada SPS na čelu sa Vrhovnim Kozakom spadne na onoliko poslanika koliko, recimo, ima Šapić – a na dobrom je putu da spadne jer je to neskrivena Visoka Namera – Dačićeva zvezda će se ugasiti, a sa njom će se polako ugasiti i SPS-ova zvezda maskirana u ružu.

Dijalektika, bato. Espeesovci su nastavljači tradicije ljudi posebnog kova za koje važi pravilo Svetozara Vukmanovića Tempa, takođe čoveka posebnog kova, izrečeno posle nekog zglajzavanja – „čovek bez funkcije nije ništa“.

Što će reći – najo funkcija, najo prijatelja, najo paraje.

Muke po Ivici (i svima nama) mogle su biti blagovremeno prekraćene promptnom postpetooktobarskom zabranom SPS-a – za šta je bilo onoliko zakonskih osnova, a i političke volje.

Ali eto, to je čuveni legalista, Referendumski Lopov – ondašnji On Visoki – smatrao „jakobinstvom“ pa se založio za „kontinuitet“. U čemu je, kako vidimo, u potpunosti uspeo.

Biće još reči o tome u sledećim nastavcima serijala.