Prva slika
Seosko domaćinstvo naprednog poljoprivrednog proizvođača Svetislava Milentijevića Žutog. Sve blista. Traktor, kombajn, motokultivator, krunjač, kandilo… Seno balirano, rakija prepečena, stoka mirna, pevci ućutkani. Iz ugla muklo bije sahat stari…
U dvorištu domaćin, do njega ča Blagoje, okolo ukućani. Svi umiveni, podašišani, u narodnoj nošnji. Najmlađi član naprednog domaćinstva, dedina-mezimica-drugi-osnovne-sve-petice, Violeta, stoji kod kapije s poslužavnikom na kojem su vekovni simboli srpskog gostoprimstva: hleb i so, slatko i voda, šljivovica, zaponjak. Svi, svi, svi s neskrivenim nestrpljenjem od jutros čekaju najdražeg gosta da iznenada bane. Onaj sahat otkucava podne…
Oglasiše se sirene. Rotaciona svetla. Crkvena zvona. Severina.
Kroz šumu kamera probija se najdraži gost vidno razdrljen. Sapliće se o Violetu s poslužavnikom.
Gost: Violeta, kućo stara! (uzima hleb i so, slatko i vodu, ne pije, ne puši, ne juri sojke, vegetartijanac) Kako škola?
Violeta: Sve petice!
Gost: Samo nastavi tako… Do Bolonje!
S pola dvorišta na grudi mu se baca domaćin.
Domaćin: Predsedniče!
Ča Blagoje: (snajki) Je l’ ovo došao Tita?
Najdraži gost se ljubi sa domaćinom, triput. I sa ukućanima. I s komšijama. Zamalo i s kravom. Donose mu tronožac, seda, muze. Dodaju mu motiku, ustaje, okopava vinograd. Dokotrljaju vodenični kamen, melje. Prinose mu šamlicu da se odmori, ali on je neumoran: kosi, drlja, seje, žanje, dene, vrši, kopa, teše, diže, vuče…
I ko zna koliko bi on tako da ne dođe snajka sa ganc novim usisivačem, praherom i pajalicom i ne odvede ga u Drugu sliku.
Druga slika
Ukusno nameštena dnevna soba sa lođijom. Trosed, dve fotelje, regal, goblen „Konji na pojilu“, televizor u boji. Sve blista osim jednog ćoška gde je Šaper prosuo malo prašine sa svete srpske zemlje.
Najdraža spremačica, dražesno dekoltirana, otima snajki usisivač, praher i pajalicu i baca se na to ćoše: usisava, mete, paje, čisti, riba, briše, glanca… Na kraju bi proprano i korito velikog veša, na ruke.
Spremačica: (briše ruke o kecelju, osvrće se, nešto bi da skuva) Dajte mi varjaču!
Ali, ne dadoše – Šaper sve premesti u Treću sliku.
Treća slika
Plato ispred ulaza. Vodoskok, kandelabri, magnolija… I dečja graja. Desetine, stotine malih maturanata iz naše južne pokrajine, čuvara vekovnih ognjišta, tože suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Identiteta obaška.
Mala matura – veliko srce (Mc Cann Ericson).
Najdraži mali maturant, veliki drugar velikog srca, u dugačkim pantalonama, ljupko razdrljen, sa jednim Banetom iz Leposavića igra „šapca-lapca-ko-moj-drug“. Jedna Jasmina iz Štimlja očarano ih gleda svojim velikim plavim srpskim očima, a jedna Spomenka iz Javnog servisa sve to snima.
Posle su svi otišli na užinu, a posle je došao Bramerc i odveo malog maturanta u Četvrtu sliku.
Četvrta slika
Bespuća Novog Beograda. Specijalna antiteroristička jedinica češlja sigurnu kuću po sigurnu kuću, ludu kuću po ludu kuću. U prvoj su zbunjeni, u drugoj se ne zna ko je luđi. U toku je tajna akcija „Žuta podmornica“. Koja je nastavak prethodne kodirane kao „Rasimov prsten“. Koja je nasledila onu munjevitu akciju „Gde si da si moj golube“. Koja je izvedena odmah nakon Koštuničine „Dođi da ostarimo zajedno“. Koja je sledila posle „Op žica žica žica“.
Na čelu ove aktuelne je najdraži žandar, u narodu već opevan kao Bole Specijalac. On, u maskirnom odelu na dva reda, muški razdrljen, neustrašivo juriša na jedno po jedno tajno sklonište najtraženijeg haškog begunca. On, neumoran i ljut sav, pokazuje orbi et urbi ko je i kakav je. On sve ume, sve zna. On i niko drugi.
On, građanin sve Srbije – Boris Tadić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
