Ih, šta sam ja sve mogao da budem…
(Sveta Čokanj)
LUDA KUĆA
Još jedna beskrajna noć u memljivoj kafani na kraju sveta… Vreme kao da stoji… I dim polegao po svemu, i mokri šank, i gosti, i kelneri – sve kao da stoji tu… ili negde… ili nigde… od vajkada.
Kapci na prozorima su zamandaljeni, niko se ne seća kada, stara tesana vrata ponekad žalosno škripnu, kad ko ode, kroz uski šuber kadšto neka ruka doturi zdelu ili čanak… Niko ne pamti kada se kukavica poslednji put oglasila – sat nikad nije ni radio, kažu.
Gosti tupo sede za musavim stolovima, niko se i ne breca na kelnere. Stari gosti – svako tu svakog poznaje. Šibicari, jajare, gulikože, peze, alamunje, jebivetri, mufljuzi, lopine, dileje, murdaroši, cave, čankolizi, ciketani, šumideri, kulovi, muftakosi, šušumige… Sede, tako, u grupama, svako društvo za svojim stolom. Malo-malo pa se posvađaju, i između sebe i s onima za susednim astalom, ali to ne traje dugo. Fijukne, katkad, i neka flaša, ama sve se brzo izgladi – pa svoji smo, brate!
Ranije bilo svaki čas da neko zaurla Ko to kaže ko to laže, sad sve ređe. Ni muzikanti se ne laćaju često instrumenata, i oni kunjaju; pevačica otišla u toalet pa je nešto nema…
I prolaze, tako, sati, dani, godine, vekovi, a ta derutna potleuša na kraju sveta, ta ukleta kafana i njeni gosti, i dim i magle okolo, kao da sve stoji tu… ili negde… ili nigde… od vajkada.
POSLEDNJA TURA PRED FAJRONT
Da, barem, radi sat…
Ovako, niko ne zna kada je Boža Kalimero dobio ništa: da li je to bilo pre ili posle časne odluke. Okupilo se njegovo društvo oko najvećeg stola, onog što se ugiba od đakonija, tapšu mu, nutkaju ga, teše, ali on svejedno tužan i sam…
Da li će on platiti ceh?
Ali, šta se to čuje spolja?
Glas: Looonce, šeeerpe, koritaaa, Fijaaat!
Oh, pa to je Boris Valjator, vraća se sa još jedne uspešne turneje. Ih, štagar je taj cava uradio. On i onaj Mlađa Dandara.
Da li će Veliki Kelner njima poturiti račun?
Ili možda Voji Blavoru, onaj drugi Voja zaglavio mardelj? Ili rečitom Ivici Krezli? Možebiti Tomi Durdubaku i onom njegovom klipeti, oni se stalno nešto kurče, ama niko ih ne vide kako se mašaju za buđelar? Ili Čedi Lepezanu? Tomici Muvari, Velji Džiberu, Drakčetu Kokosu, Mrki Zvrki?
Šta nas briga ko plaća, dajte još jednu turu pred fajront!
Tmasta noć u memljivoj kafani na kraju sveta… Vreme kao da stoji… I dim polegao po svemu, i mokri šank, i kelneri, i gosti – sve kao da stoji tu… ili negde… ili nigde… od uvek.
I, nikako da svane…Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
