Foma Fomič su za sto hteli, Marusja.
(Turgenjev)
Prizor prvi
JARINJE
Veselo veče kasne jeseni 2011. goda. Tek zasađene breze vragolasto očijukaju sa stasitim šljivikom, a netom razasuta mahovina tužno uzdiše za rodnom tundrom.
(Mahovina: Ej uhnjem…)
Razdragani zvuci balalajke prate mesečev trag – zajedno, girlandama srebra kupaju svetu srpsku guberniju.
Balvanuške ljupko čuvaju vekovna ognjišta, a njih čuva Steva Pajser, od skora Stepan Stepanovič Stepančikov.Uz najveći trupac zalegao Stepan Stepanovič, zagledao se u zvezdano nebo, zamislio se Stepan Stepanovič, o Univerzumu duma, duboko duma, duuuboko, kad nešto šušnu.
Stepan Stepanovič: Stoj! Ko stupajet?
Glas: Ja sam, bre, Stevo, ja – tvoj kum Jova Čapin.
Stepan Stepanovič: O, to si ti, tovariš Čapajev? Ivan Ivanovič?
Glas: Ja, Stevo, ko bi drugi…
Stepan Stepanovič: Jebiga, kumašine, sto puta sam skazal tebja: možno ti budjet Petruška, ama možno budjet i vuk. Ko znaje šta sve možno iz mrak da iskoči…
Glas: Ma, samo da ne bude carinik.
Stepan Stepanovič: Pu, pu, pu, pomeritsja s mesta.
Glas: (pomera se)
Stepan Stepanovič: Nu, daragoj moj kumašine, sad kad smo se ovako lepo okupitsja, šta ćemo, bre, da rabotimo? Hoćemo li boršč kusatj, votku pitj, kazačok igratj ili ćemo i dalje trabunjatsja?
Glas: Jebem li ga, Stevo, ja za svaki slučaj poneo flašu rakije.
Stepan Stepanovič: Davaj! Ja, durak, zaboravio. Zapričatsja s onim Ščelkunščikom Mitrašinovićem pa zaboravio. A votke nigde ni za lek…
Glas: Je l’ nam to svraćo Konuzin?
Stepan Stepanovič: Njet. Njet ovih dana. Galjupčik naš, daragoj bratj naš i njegovo prevashodstvo zaštitnik naš bio onomad i otišatsja, a nas s balvanuškama ostavitsja.
Glas: Pa šta ćemo sad, kume?
Stepan Stepanovič: Šta ćemo? Do neba da mu spasiba, da mu od serca blagodarsja i da mu nazdravitsja. Davaj tu flašenjku!
Glas: Evo flaše, evo nas – rat carini!
Stepan Stepanovič: Za rodninu! Ura!
Srebrni zvuci balalajke plove polako s mesečinom s one strane obzorja… I veče s njima…
Spušta se noć…
Prizor drugi
BRNJAK
Veselo veče kasne jeseni 2011. goda. Tek zasađene breze-vragolanke nestašno očijukaju sa naočitim šljivikom, a netom razasuta mahovina tužno uzdiše za rodnom tundrom…
(Mahovina: Ej uhnjem…)
Razdragani zvuci balalajke daleko prate mesečev trag – zajedno, girlandama srebra kupaju rodninu…
Sibir…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.