Siroti mali hrčki

Prvi čin

INKUBATOR

Na proscenijumu je gluva pustopoljina zarasla u Simu Spasića. Uzduž i popreko vekovnih ognjišta naziru se još: bogati asortiman diploma, megatrenderi, parovi, kompletni idioti, jovanjički zeleniš, kanadske tetke… Srpski svet.

Ispod jednog kamena mili Kebara, ispod drugog izmileo Langura, ispod trećeg Bakara… Evo i Pilje, evo i Lava Grigorija, Tome Mone, Staše, Sandre, Srbislava Filipovića…

Na scenu izlazi Poljar. On pomno zagleda primerke oko svojih nogu, ispituje im korisnost, proučava… Većinu izdvaja.

Poljar: (pevuši) Legli se, pregli se, množili se, kotili se, roj po roj, oj Srbijo, poj mi poj…

Roj: (poje mu)

Drugi čin

ORDINARIJUM

Scena predstavlja prostor visoke dresure – Dom Narodne skupštine. U skupštinske klupe Poljar je poređao one primerke iz Prvog čina koji najviše obećavaju. I koji su, u međuvremenu, evoluirali u novu klasu. Za instruktora je postavio profesora emeritusa dr Marka Atlagića. On i sad drži čas…

Profesor: Sram da bude Đilasa i Jeremića! Jel tako, gospodine Đilase? Jel tako, gospodine Jeremiću? Sram da bude Mauricijusa gde je žuti lopov sklonio 619 miliona koje je ukrao od golorukog srpskog naroda. Sram da bude Jeremića i njegovog belosvetskog kompanjona Hoa što su opljačkali taj narod i proterali ga s njegovih vekovnih ognjišta. Jel tako, gospodine Đilase? Jel tako, gospodien Jeremiću? (obraća se najboljem učeniku) Bakarec, hajde ponovi.

Bakarec: Sram da bude…

Profesor: Svojim rečima, Bakarec, svojim rečima…

Bakarec: Antišovinistička elita dehumanizuje i satanizuje našeg predsednika koji se danonoćno bori za naš goloruki narod. Živeo naš predsednik! Živela Srbija!

Profesor: Sedi, odličan – pet.

Treći čin

PRAXIS

Na celoj sceni je gluva pustopoljina iz Prvog čina zarasla u Simu Spasića. U ovom, Trećem, činu i u profesora Atlagića, Bakareca, Kebaru, Languru, Lava Grigorija, Tomu Monu, Pilju, Stašu, Orlića, Sandru, Srbislava Filipovića… I još 700.000 primeraka.

Siroti mali hrčci…

Ali, više nisu ni mali ni siroti.**