SRPSKA NOVA GODINA

OJ SRBIJO

U kafani „Kod poslednje šljive“ okupili se braća Srbi i sestre Srpkinje svih srpskih zemalja da proslave Srpsku novu godinu. Našlo se tu i ono što je ostalo od Srbadije mlade.

Sve spremno. Koštunica užegao lojanice – samo šljašti. Matija nabrao bosioka sačuvaj bože, dve nedelje s tri ruke pleo venčiće da okiti objekat. Nemanja Kusturica doveo bandu da sviri, za pesmu i kerefeke bio zadužen Bora Đorđević, a iće i piće navašao Velja Ilić direkt sa svoje farme. Ceca nije mogla da pomaže, boli je glava. Ne, noga.

U neko doba eto ti ga Boris Tadić sa bolom u duši. S njim Ivica Dačić, i on s bolom u njegovoj duši. Muzika oplete „Bolujem ja, boluješ ti“. Nada Kolundžija i Slavica počeše da ronzaju. Duet. Zaplaka se i Boža, on zbog statusa. Čeda cmizdri, samo šmrče. Jeca Trivan jeca.

Zar se ovako slavi nova godina Srpska? – hrupi Dodik. Nemanja namignu primašu, ovaj okrenu „Marš na Drinu“. Tam-tam-tara-tam-taram… Svi se prenuše, Vuk Jeremić stade da se opasuje. I taman da počne zalet, Borko smiri loptu, na centru. Na njegov mig muzika grunu „Igrale se delije“. Poče igranka…

Boris povede kolo… Ma šta povede – on i kolovođa, i kec, i stari svat, i Mirko Cvetković! Trivanka poče da podvriskuje.

U svesrpsko kolo svih srpskih zemalja saborno se uhvati i staro i mlado, i muškinje i ženskinje. Eh, kao nekad…

JOJ SRBIJO

Sat kuca tika-taka, kolo za kolom veze… Tika,taka, tika-taka, op žica, žica, žica i – kroz ponoć nemu i gusto granje – stiže i Srpska. Skočiše okupljeni na noge lagane, ruke šire u lica se ljube. Toma prvi. Jedva zahvatio Čanka. Dinkić vija još kojeg Verka. Mićun zagrlio Starinu Novaka – ne pušta. Krkobabići starog Jug Bogdana. Vuk Drašković Čedu, ovaj njega. Onaj drugi Vuk, Jeremić, obisnuo se oko Aligrudića vrata. Mali Radojica i Rasim, Nahod Simeon i Šaper. Svingeraj Ekmećića, Dobrice i Matije. Među njima Guseva k.g.

Njegova svetost celiva Konuzina, Filaret ga blagosilja.

Mirko i Slavko. Radeta i Vladeta. Pop Lazićeva ljubi Šešelja u sliku. Đilas svoju.

Ljube se četnici i partizani, delije i grobari, Naši i Njihovi…

Basara i Đoka Vukadinović, Irinej i Artemije, Dereta i Kandićka, UNS i NUNS, Beton i UKS, Boro i Ramiz, Stanlio i Olio, Tomi i Džeri…

Svi se ljube. Svako sa svakim.

A veselnik Boris sa svima.

Ah, bila bi to Srpska nova godina za nezaborav samo kad bi svanulo…