4. OKTOBAR 2000.
Eh, stara dobra vremena… Ona blaga milenijumska jesen, onaj sunčani oktobarski dan kada je Dačić još bio Dačić, a Mrka u šlajpiku nosio samo ženinu sliku. Ono tiho jesenje veče kada je Šešelj s Vučićem i Tomom delio isti flomaster za crtanje granica Velike Srbije, a Homen po tarabama pisao ‘’Gotov je’’…
Otpor: Gospodo, došao je i taj dan – sutra je Peti oktobar. Hoćemo li?
Gospoda: Nećemo!
6. JUL 1941.
Eh, stara dobra vremena… Ono dugo toplo leto kada je Žikica Jovanović Španac bio obična valjevska zamlata, a najveći sin svih naših naroda i narodnosti bravar na glasu.
Tito: Drugovi i drugarice, došao je i taj dan – sutra je Sedmi juli. Hoćemo li?
Drugovi i drugarice: Nećemo!
27. JUN 1914.
Eh, stara dobra vremena… Jah meraka tog junskog dana i tog akšama… Kada je Gavrilo Princip bio obična sarajevska zamlata, a Baščaršija u beharu. Kada je u Evropi vladao Belle Epoque, a Srbijom Crna Ruka.
Apis: Braćo Srbi, došao je i taj dan – sutra je Vidovdan. Hoćemo li?
Braća Srbi: Nećemo!
28. MAJ 1903.
Eh, stara dobra vremena… Ono osunčano prolećno jutro, onaj beskrajni dan, ono majsko veče puno mirisa i mesečine… Kada je Petar Mrkonjić bio obična ženevska zamlata, a srpski oficiri sve sami obilići spremni da junački raspore prokletu Dragu Mašin.
Apis: Gospodo oficiri, kucnuo je čas za Majski prevrat. Hoćemo li?
Gospoda oficiri: Nećemo!
4. FEBRUAR 1804.
Eh, stara dobra vremena… Onaj mrzli februarski dan kada je Đorđe Petrović strpljivo čekao platu iz austrijskog čekmedžeta, a Čučuk Stana nežno drndala vunu draganu za gunj. Kada su srpski domaćini cvokotali u Marićevića jaruzi i čekali da se smrkne pa da polegaju…
Karađorđe: Koekude, braćo Srbi, došao je i taj vakat. Hoćemo li?
Braća Srbi: Nećemo!
27. JUN 1389.
Eh, stara dobra vremena… Onaj plavetni letnji dan kada je Srpski narodni pokret 1389. u svojim redovima imao devet Jugovića i desetog starog Jug Bogdana, Toplicu Milana i Kosančić Ivana, a ne ove zamlate.
Car Lazar: Junaci, došao je i taj dan – sutra je Vidovdan. Hoćemo li?
Junaci: Nećemo!
19. APRIL 512.
Eh, stara dobra vremena… Onaj dan, onaj neponovljivi dan kad još nismo jeli zlatnim viljuškama nego kao i sada, kada smo u prapostojbini pili medovinu i čekali da komšiji crkne krava.
Vuk Isakovič: Braćo Srblji, eno ga beskrajni plavi krug i u njemu zvezda – to je znak: došlo je vreme seobe. Hoćemo li?
Braća Srblji: Nećemo!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
