Često sam upravo na ovom mestu pisao o Havijeru Serkasu, njegovim kolumnama u madridskom „Paisu“ i knjigama.
Jedan je od najznačajnijih, ako ne i najboljih savremenih pisaca Evrope.
Njegove izjave su često jezgrovite i kompleksne, a književnost koju piše velika.
Često je u raznim intervjuima ponavljao čuvenu rečenicu: „Zadatak prave književnosti jeste da postavlja kompleksna pitanja, na najkompleksniji mogući način, ne odgovarajući na njih.“
Serkas radi upravo to. Do sada su kod nas objavljeni romani „Salaminski vojnici“ i „Hohštapler“, a upravo je iz štampe izašao i njegov roman „Kralj senki“.
Sva tri romana objavio je Arhipelag, a sa španskog ih je prevela Biljana Isailović.
U „Kralju senki“ čitamo priču o poručniku falangisti Manuelu Meni, koji je poginuo u bici na Alta Tera, jednoj od odlučujućih bitaka Španskog građanskog rata.
Njegova pogibija je decenijama mit i trauma njegove porodice.
Pisac Havijer Serkas, zajedno sa slavnim filmskim rediteljem Davidom Truebom, kreće u potragu za činjenicama života i smrti Manuela Mene, otkrivajući decenijama potiskivane istine o jednoj porodičnoj istoriji, Španskom građanskom ratu i modernom španskog društvu.
Zanimljivo je i to što je razrešenje ove nesvakidašnje uzbudljive potrage i romana čuvena priča Danila Kiša „Slavno je za otadžbinu mreti“ iz knjige „Enciklopedija mrtvih“.
Ovu knjigu sam svojevremeno čitao u originalu, spadam u otvorene Serkasove fanove, ali srpsko izdanje sam otvorio da bih uživao u odličnom, preciznom prevodu Biljane Isailović.
Volim španski jezik, njegov ritam, njegovu rečenicu.
Prevode sa ovog jezika pažljivo pratim i analiziram.
Činjenica je da imamo odlične hispaniste i da se sa ovog jezika koji, prema najnovijim podacima, govori oko 500 miliona ljudi ne prevodi koliko bi trebalo i moralo.
Savremena ozbiljna književnost je nikad bolja, a i u komercijalnoj literaturi su bolji od Engleza i Amerikanaca.
Havijer Serkas je imao sreću da padne u ruke vrhunskom prevodiocu Biljani Isailović, koja je toliko dobro uspela da njegov stil pisanja prenese na srpski.
Čitaocima ostaje samo da uživaju i da se bore sa velikim pitanjima koje Havijer Serkas postavlja i ne pokušava na njih da odgovori.
Lepo je kad prevodilac razume pisca i kada to pokaže kroz svoj autorski rad.
Serkas je jednom rekao i ovo „Prevodilac može da vas spasi, ali i da vas uništi.“
Bio je u pravu.
Samo što mu kao sjajnom piscu spasenje ne treba, a odličnog prevodioca je dobio.
Kod nas se malo piše o prevodima i onome što prevodioci rade, a rade mnogo i mnogi od njih to rade dobro.
Ovaj pisac je napisao još knjiga, pa će čitaoci u tandemu Serkas – Isailović verujem i dalje uživati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
