FIBA bumerang

Košarka je tu jedan od prestižnijih, a taj turnir je možda i najpopularniji kad su sportske igre u pitanju.

A sve učesnike tamo, nadamo se da će među njima biti i Srbija, čeka teška sudijska papazjanija, o čemu se sad ne priča, ali će definitivno biti tokijska svakodnevica.

Od kako je došlo do zaoštravanja sukoba između FIBA i Evrolige, najveće posledice osećaju se baš u suđenju.

Međunarodna košarkaška federacija je u jednom trenutku iz nemoći da zaustavi udar od strane najbogatijih klubova posegla za oružjem koje jeste respektabilno i trebalo je da bude „ubojito“- odlučila je da svim sudijama koje sude u dva takmičenja koje organizuje Evroliga zabrani suđenje na svim događajima koji su pod njenim patronatom.

Očekivano, taj ultimatum nije doneo pozitivne efekte u smislu da su sudije odustale od suđenja najjačih klupskih takmičenja, već samo negativne i to opasno negativne, da su pod FIBA ostale sudije koje nisu dorasle višim nivoima takmičenja, a olimpijski turnir je tu sam vrh.

Najbolje evropske sudije, a oni su pretežno najbolje i na svetu ili najbrojnije u eliti, nisu odustale od Evrolige. Razumljivo, što se novca tiče nekad je ta razlika bila veća, ali je to takmičenje koje traje cele godine, pa su u skladu s tim i primanja veća.

Osim toga, kao nekad licenca FIBA, u poslednje vreme je u tom poslu ulazak na listu Evrolige stvar prestiža u toj struci.

Van su ostali samo oni koji su bili još ili nedovoljno iskusni, ili nedovoljno kvalitetni. I tako je i dan-danas, jer sve jače nacionalne ili regionalne lige imaju direktne ili poprečne veze sa Evroligom, pa tako i po pitanju suđenja.

I nije toliki greh, mada greh jeste, kad neafirmisane ili „nedovršene“ sudije sude mlađim kategorijama, ali je gromada od greha kad takvim arbitrima zapadne da presuđuju na velikim takmičenjima.

Zato se i u Tokiju može očekivati veoma amatersko suđenje u najprofesionalnijoj mogućoj konkurenciji. FIBA oružje tu postaje zaista „ubojito“, ali za košarku.