De(es)centralizacija

Neki od članova vlade su na ovu prozivku odgovorili da se ne osećaju krivima, neki su se brecnuli na predsednika i rekli mu da prvo počisti u svojoj kući, jer Demokratska stranka ima najviše ministara, a neki su ćutali, poštujući, citiram: PREPORUKE ZA IZJAVE ZA JAVNOST ZVANIČNICIMA VLADE REPUBLIKE SRBIJE DO 11. DECEMBRA 2009. GODINE, koje su dobili u prošli ponedeljak strogo poverljivom poštom, od nepotpisanog savetnika dvorske službe predsednika Republike.

U Tezama o evropskim integracijama i saradnji sa Haškim tribunalom ministrima je precizno objašnjeno kako i koliko o kojoj temi treba da ćute, gde smeju, a gde ne smeju da putuju. Ovim neobičnim papirom, članovima Vlade Srbije se naređuje da do navedenog datuma ne daju komentare vezane za istragu o Mladiću i da eventualno odmrzavanje Prelaznog sporazuma nikako ne treba predstaviti kao pobedu Srbije, odnosno poraz ili promenu stava Holandije. Dalje se preporučuje da „ne treba prejudicirati naredne korake Srbije ka članstvu u EU koji će uslediti nakon eventualnog odmrzavanja Prelaznog sporazuma“!?!

U daljem tekstu se navode, citat: „pitanja koja NE TREBA pominjati u izjavama za javnost u navedenom periodu:

* DA LI ĆE I KADA DOĆI DO PODNOŠENJA ZAHTEVA ZA ČLANSTVO SRBIJE U EU

* POČETAK RATIFIKACIJE SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU U PARLAMENTIMA DRŽAVA ČLANICA EU

* „GRČKI PLAN“ O INTEGRACIJI DRŽAVA ZAPADNOG BALKANA U EU 2014. GODINE.“

Pred sam kraj hatišerifa zaključuje se da „do donošenja odluke o odmrzavanju Prelaznog sporazuma od strane EU ne postoji potreba da funkcioneri Vlade Republike Srbije putuju u Brisel“, čime se ograničava kretanje ministara ili organizuje bojkot sedišta Evropske unije.

Postojanje ovakvog pisma je demantovano od strane nekoliko ministara, čime su još jednom pokazali da bezočno lažu. Ali, to nije razlog koji me je naveo da ga učinim dostupnim srpskoj javnosti. Moj motiv je da upozorim javnost ove zemlje na visoko izraženi politički voluntarizam koji je očigledno temeljni princip po kome se kreira i sprovodi srpska spoljna politika. Dakle, neki Pera pisar iz administrativnog odeljenja, određuje očigledno neukim ministrima šta smeju, a šta ne smeju da komentarišu i istovremeno protivzakonito ograničava njihovu slobodu kretanja, baš u vreme najzad dočekane vizne liberalizacije. Da li je to po Ustavu, da li je to po zakonu, da li je to normalno?

Da voluntarizam nije temeljni princip samo aktuelne domaće spoljne politike, već je univerzalno pravilo u Srbiji danas, dokaz je subotnja sednica Glavnog odbora Demokratske stranke. Ponovo je govorio samo jedan čovek, predsednik Tadić, a njegov govor bi po tematskim, retoričkim i kvantitativnim atributima, da su bili u prilici da ga čuju, naišao na visoko odobravanje i razumevanje Josipa Broza i Fidela Kastra.

Parola „Centralizacijom do decentralizacije“ je novi doprinos prebogatoj antologiji srpske političke gluposti.

Decentralizacija stranaka, posebno onih koje pripadaju socijalističkoj internacionali, do nivoa legalizacije frakcija jeste evropski i svetski trend koji traje već petnaestak godina, a Demokratska stranka je upravo zbog autonomije lokalnih odbora i principa demokratskog odlučivanja u svojim organima, do pre pet godina bila najcenjenija stranka na širem području Balkana. Danas je to visoko centralizovana stranka u kojoj su svi njeni funkcioneri postavljeni predsedničkim blagoslovom, a odluke se donose bez bilo kakve unutarstranačke rasprave. Dalja centralizacija stranke je praktično nemoguća jer je već sve centralizovano do maksimuna, jedino što predsednik još uvek nema sultansko pravo prve bračne noći, a do toga verovatno neće doći…

Prošlonedeljno pismo A. Tijanića glavnom uredniku Danasa podsetilo me je na tužne i mračne devedesete. Miloševićev ministar, konferansije na promocijama julovske literature Mirjane Marković, Koštuničin savetnik za medije, satanizovanje i demonizovanje Zorana Đinđića, omiljeni Tadićev basketarski partner je u svom dobro poznatom stilu napisao paškvilu u kojoj pominje Vasu Pelagića, najpoznatijeg srpskog zastupnika utopijskog socijalizma druge polovine XIX veka, autora čuvenog Stvarnog narodnog učitelja i moju malenkost. Domaće vaspitanje i značajna doza gađenja me sprečava da se dalje bavim tekstom koji je samozadovoljni autor postavio i na svoj privatni sajt www.rts.rs, u delu koji se zove Merila vremena. Čitaoci Danasa su već izrekli svoj sud o A.T. i njegovom pisaniju, a onima koji bi da dalje istražuju prirodu ovog fenomena preporučujem delo BREHMS TIERLEBEN (str. 148 do 150), čiji je autor savremenik Vase Pelagića, nemački naučnik Alfred Edmund Brem.