Drama Užice

Danima pre toga, Užičani su se gušili u zagađenom vazduhu. Koncentracija čađi bila je nekoliko puta veća od dozvoljene, a takvo stanje po zdravlje građana ozvaničeno je najkritičnijom kategorijom – opasno! U pravoj gasnoj komori, ljudi su se sudarali, pokušavajući da dođu do cisterne sa vodom.

Dugo će Užičani pamtiti prethodnu godinu – smrt je vrebala od bakterije klostridije u užičkoj bolnici, gušili se zagađenim vazduhom, a odnedavno pogrom stiže iz vodovoda od algi – cijanobakterija i njihovih otrova. I – nikom ništa, nema ostavki, nema izvinjenja… Nema pomoći ni od Vlade Srbije.

Problemi Užičana sa zagađenjem vazduha tokom zime traju godinama i posledica su spesifičnog terena, koji ne dozvoljava prirodno provetravanje. S druge strane, političari su tvrdili da će problem biti rešen gasifikacijom. Gasifikacija skoro da je završena, evropskim novcem je rekonstruisan i modernizovan toplovod, ali i pored toga Užičani i dalje jedva dišu. Mnoga domaćinstva nemaju para da plate skup priključak na gasovod, pa i dalje za ogrev koriste ugalj i drva. Neretko se dešava da gore kontejneri, jer nema dovoljno posuda za odlaganje pepela.

Vazdušnom zagađenju pridružilo se i zagađenje vode, za koju se najpre tvrdilo da je samo „malo trunjava“, a kasnije se ispostavilo da se u njoj „legu“ i opasne alge, koje luče otrove, izuzetno štetne po zdravlje ljudi. Grad koji se nekada dičio kvalitetom vode za piće i imao akumulaciju da, kako su to često isticali lokalni političari, napaja još jedan grad veličine Užica, tvrdili da je „među najboljima u Srbiji, a po mnogo čemu ravan je i vodovodima u Evropi, pa čak i vodovodu u Beču“, danas se snabdeva iz cisterni iz okolnih gradova. Ma koliko neverovatno zvučalo – istina je da Užice nema nijednu svoju cisternu za snebdevanje vodom za piće.

Drama sa vodom zvanično traje od polovine decembra, odnosno od pojave crvene mrlje na jezeru Vrutci, sa koga se vodom snabdeva oko 60.000 Užičana, ali su u Zavodu za javno zdravlje tvrdili da je ona ispravna. Taj Zavod se oglasio i 26. decembra, kasno popodne, saopštavajući da su u vodi pronađene alge, ali u saopštenju nije bilo navedeno da li je voda ispravna ili nije. Iste večeri, republički sanitarni inspektor zabranio je korišćenje vode, aktiviran je i Gradski štab za vanredne situacije, ali razloge za zabranu Užičani su saznali tek sutradan. Iako su sa Instituta Batut nekoliko sati ranije imali nezvaničnu informaciju o tome da voda nije higijenski ispravna, predstavnici tog Zavoda nisu upozorili građane, jer su, kako su objasnili, čekali zvaničnu potvrdu rezultata. Institut Batut je utvrdio da su u vodi pronađene alge i to cijanobakterije, ali da je koncentracija najtoksičinjeg produkta njihovog raspada – mikrocistina LR ispod dozvoljene granice. Prisustvo ostalih toksina nije moguće utvrdilti, jer takva laboratorija ne postoji u Srbiji i okruženju pa će analize na njihovo prisustvo, tako je bar najavljeno, biti obavljene u Mariboru.

Izjave zdravstvenih zvaničnika da je „za štetan uticaj na zdravlje ljudi potrebno višemesečno i višegodišnje eksponiranje navedenim toksinima“, zvuče kao loša uteha, jer su se alge na Vrutcima pojavile mnogo pre nego što su ih primetili čuvari jezera, inspekcija ili stručnjaci Zavoda za javno zdravlje Užice. Njima je poznato da su alge „problem ledničkih jezera i celog sveta“, ali nekako im je promaklo da vide cvetanje na jezeru Vrutci.

Danima pre „zvanične verzije“, zaposleni u tom Zavodu su dojavljivali svojim rođacima, prijateljima i poznanicima da „sa vodom nešto nije u redu“. Zbog toga su dobro obavešteni Užičani pohrlili u supermarkete i prodavnice koje su, dirigovane „zakonima ponude i tražnje“, podigle cene flaširane vode. Oni koji nisu znali da voda nije za piće, jer nisu imali insajdere u užičkom Zavodu, danima su pili vodu iz gradskog vodovoda. Međutim, užički stručnjaci za zaštitu javnog zdravlja i dalje tvrde da je zabrana korišćenja vode preventivna mera, te da nema razloga za paniku, pošto nije povećan broj građana sa zdravstvenim tegobama. Utisak je da im Užičani ne veruju.

Osim rasprava po internetskim forumima u kojima se traže ostavke i odgovornost, afera Vrutci isprovocirala je i političke reakcije. Opoziciona DS bezuspešno je tražila od gradske vlasti (SNS, SPS, JS, PUPS, NS, URS, DSS) hitnu i vanrednu sednicu Skupštine grada, jer, kako je odbor demokrata saopštio, „građani Užica već nedeljama traže informacije o mulju i algama koje su se pojavile na jezeru Vrutci“.

Pitajući se da li su za nastalu situaciju „odgovorne jedino alge i da li postoji odgovornost nadležnih službi“, gradski odbor LDP takođe se pita i „šta su preduzele ekološka, vodoprivredna, komunalna, zdravstvena i druge inspekcijske službe“. Međutim, obe stranke su smetnule s uma da ni one nisu smenjivale svoje kadrove u vreme njihove vlasti, zbog poplave koja je zadesila grad u novembru 2009. godine.

Uz konstataciju da „zna da je sve u Božjim rukama“, ali da ipak u gradu „postoje ustanove i preduzeća kojima je posao da brinu o zdravlju svih građana Užica“, ogranak Dveri traži odgovor na pitanje „kako je moguće da se u vodozahvatu Vrutci pojave alge, a da niko ne preduzme preventivne mere da se to blagovremeno spreči“.

Vojnik partije – naprednjačke, kako je sebe legitimisao gradonačelnik Saša Milošević, nakon što ga je vrh SNS nedavno predložio za smenu i koji će ostavku, kako je najavio, podneti u januaru ove godine, ali to još nije učinio, sve vreme tihuje, ne oglašava se o nastaloj situaciji. Njegove ingerencije preuzeo je zamenik Vidoje Drndarević (SPS) i komadnuje Štabom za vanredne situacije, iako u gradu nije proglašeno vanredno stanje. Doziva u pomoć nadležne republičke institucije, ali ministri slave ili ne žele da čuju za probleme Užičana.

Uprava užičkog Vodovoda tvrdi da je pronašla rešenje, tako što će dodatnim hemijskim tretmanom prečišćavati vodu od Vrutaka do fabrike vode u naselju Terazije, ali ne zna kada će voda u distributivnoj mreži biti za piće.

Ta tehnologija je veoma skupa i zbog toga se ne koristi kao uobičajen tretman, jer oprema košta oko 5.000 evra, a za hemikaliju hlor-dioksid, potrebno je oko 400 evra dnevno. Tvrde da je to uspelo u kruševačkom vodovodu, koji se sa istim problemom suočava već decenijama. S druge strane, sanacija jezera koja podrazumeva pražnjenje akumulacije nije izvesna, jer je u pitanju više od 50 miliona kubnih metara vode i površina veća od sedam kvadratnih kilometara.

Ni građani nisu baš ekološki najsvesniji. Jezero za kupanje, pranje automobila, roštiljanje, mrežama i drugim nedozvoljenim načinima izlovljavaju ribu, a dešava se da se u njegovoj blizini prazne i septičke jame, jer domaćinstva u okolinim selima nemaju kanalizaciju.

– Susreli smo se sa nečim što je skoro potpuno neistraženo. Priroda nam sada vraća zlo koje smo joj godinama nanosili. Zbog klimatskih promena na globalnom novou, dogodile su se promene u eko-sistemu i alge se javljaju i tamo gde ih možda ranije nikada nije bilo i počinju da nam prete različite bolesti – poručila je dr Biljana Mijović, direktorka užičkog Zavoda, dodavši da se „susrećemo sa nečim za šta nemamo ni mi, ni zemlje u okruženju, zakone i pravilnike, niti je bilo merenja u prošlosti na tu temu, a nema ni dovoljno opremljenih laboratorija koje se bave produktima takvih algi“.