Gluvi telefoni

Kupovina železare je iznuđen potez i realna posledica uticaja svetske ekonomske krize na tržište čelika, ali ostaje nejasno zašto se US Steel umesto Košica, gde je cena proizvodnje veća, odlučio da proda Smederevo. Dubinskom analizom ove odluke verovatno bismo došli do zaključka da posredi nisu samo ekonomski nego i politički razlozi.

Otkup grčke petine akcija Telekoma Srbije je racionalno neobjašnjiv potez iz više razloga. Potpuno je nejasno zašto bi se dala i žuta banka, a kamoli ogromnih 380 milona evra, stranom suvlasniku ove kompanije koji nema nikakav uticaj ni na strateško, ni na dnevno upravljanje njenim resursima. U Upravnom odboru ovog preduzeća nije bilo nijednog Grka, a u menadžmentu, od nekoliko desetina direktora, bio je samo jedan jedini, pa je stav Vlade Srbije da se to radi zbog „jačanja korporativnog upravljanja“ tragično smešan i sumnjiv.

Ako se setimo da je 2003. godine, u vreme kada je cena telekomunikacionih kompanija svuda bila veća nego danas, tadašnja srpska vlada za samo 195 miliona evra otkupila skoro pedeset odsto veći broj Telekomovih akcija, ispada da je fotelja tog usamljenog grčkog direktora papreno plaćena samo zbog toga da ne bi bilo stranog svedoka za „ambiciozne investicione planove u zemlji i regionu“ ili nešto drugo. Netačna je i izjava da ovo bezrazložno troškarenje u krizna vremena neće koštati ni dinara srpski budžet, jer će se skup kredit za isplatu Grka vraćati iz profita Telekoma, umesto da se taj novac uplaćuje u budžet Srbije. Naravno, neuka opozicija i režimski eksperti nisu imali primedbe na ovu, blago rečeno, neobičnu transakciju jer očekuju parče ili bar mrvicu tog kolača…

Telekom je za srpsku vladu vrlo važna državna kompanija ne samo zbog ogromnog kapitala i solidnog profita, koji mogu biti korišćeni za sve i svašta, nego i zbog toga što ministri, obično, ne amortizuju nameštaj u Nemanjinoj 11, nego održavaju telefonske sednice koristeći usluge ovog operatera. Na stotinak takvih sednica izglasano je, da l' razgovorom, da l' SMS-om ili MMS-om ili čak fensi Tviterom, nekoliko stotina odluka koje su vrlo sumnjive. Tamo se odlučilo o poklanjanju NIS-a ruskoj braći, tako je izglasan budžet NIP-a kojim su spiskane milijarde za krečenje mahom seoskih česmi i pojila, popločavanje otvorenih bazena usred zime, asfaltiranje staza i bogaza u zavičajima ministarskim i mnoge, mnoge druge banane namene.

Na nekoj od tih sednica je odlučeno da se podobnim medijima i marketinškim agencijama dodeli 400 miliona za reklamnu kampanju „Očistimo Srbiju“ kojom je čišćen narodni novac iz budžeta, dok se broj divljih deponija umnogostručio, baš kao i broj vladinih agencija za toplu vodu i rupe na saksijama. Tu su usvajani i planovi rada namerno neprivatizovanih javnih preduzeća, gubitaša, koja su postala bankomati za političare, po sistemu – ubaciš ministarsku, poslaničku ili bar partijsku legitimaciju, izabereš iznos i oni isplate…

Netelefonske sednice se održavaju samo kada ministri zaborave da napune svoje aparate ili kada padne mreža nacionalnog operatora. Na tim „pravim“ sednicama se usvajaju odluke o nezakonitom povećavanju broja (ne)radnika u državnoj administraciji i plata im njihovih, a državnom tajnom se proglašavaju ogromni poreski dugovi omiljenih i odanih tajkuna, što uz sve drugo dovodi do najvećeg poreskog deficita od Karađorđa do danas. Na tim posebnim sednicama koalicionog kabineta odlučuje se i o ogromnim kreditima za kupovinu socijalnog mira i novog mandata, makar se to moralo izvršiti bednom prevarom MMF-a, zbog čega je bord te svetske institucije otkazao potpisivanje aranžmana „iz predostrožnosti“.

Koje sednice Vlade Republike Srbije su vam draže, telefonske ili ove druge?