Izborni cunami

Prvo će praviti preizborne koalicije, po sistemu „kuso i repato, šuto i rogato“, jer ih, navodno, spajaju iste univerzalne vrednosti, a nakon izbora će ugovoriti postizborne saveze, po kriterijumu „ne zna levica šta radi desnica“, lažno ujedinjeni oko „viših“ ciljeva i zajedničke životne devize : „I sa crnim đavolom , samo da očuvamo privilegije“. Jedna grupa analitičara, međutim, smatra da svi oni imaju samo jednu jedinu istu zajedničku životnu devizu – evro, iz džepa narodnog.

Na izbornim listama naći će se svi oni koji su vam u poslednjih dvadeset i nešto godina zagorčavali i otežavali život, a među njima će se pojaviti i nova imena takozvanih nestranačkih ličnosti, mahom jadnika koji svoju estradnu, kvaziumetničku i uopšte životnu marginalnost na ovaj način pokušavaju učiniti velikom. Verujem da će uspeti u tome i da će im ovaj pakt sa đavolom pomoći da postanu grandiozno efemerni…

Cunami olako datih obećanja i masnih laži haraće Srbijom narednih četrdesetak dana. Na tribinama, konvencijama i mitinzima, pred prisutnim plaćenim statistima i odsutnim televizijskim gledaocima, pod šifrom „mi imamo rešenje za sve probleme“, vrli kandidati, kojima je IQ obično manji od broja cipela koje nose, ponudiće svoja rešenja za apsolutno sve probleme sa kojima se ovo bolesno društvo suočava. Magično rešenje, lek za sve bolesti, univerzalna mudrost koju će svi ponavljati , sa manje ili više glumačkog talenta, glasi : „ Izaberite mene, jer ja sam genije, a svi moji protivkandidati su lopovi!“ I treba im verovati, svakom od njih, jer ova izjava je delimično tačna, odnosno njen drugi deo je apsolutno tačan.

Fotošopirani likovi stranačkih lidera mrštiće se i keziti o našem trošku sa bezbrojnih bilborda, plakata i letaka, govoriće neopevane mudrosti u visokobudžetnim spotovima, okruženi decom, manekenkama, pozerima, leptirićima, medvedićima, partijskom i državnom zastavom koja se vijori, uvek sleva nadesno. Svečano će otvarati nedovršene, preskupe i retko kada na pravom mestu napravljene mostove, obilaznice, bulevare, uličice, kanalizacije, golubarnike i poštanske sandučiće… Opozicija će obećavati slične objekte na još besmislenijim mestima, po istoj ili većoj ceni. Slučajno će se, baš u kampanji, otvarati pogoni fabrika koje su izgrađene uz neshvatljivo velike državne subvencije ili iz neverovatno skupih kredita, za koje niko ne može garantovati da neće biti zatvorene do sledećeg izbornog cirkusa. Nisam pogrešio, napisao sam cirkusa, ne ciklusa…

Vrli kandidati optuživaće jedni druge za korupciju, nepotizam, voluntarizam, govoriće o nedostatku vizije, strategije i taktike, sposobnosti i hrabrosti, slabom koalicionom kapacitetu, nedostatku patriotizma, humanosti i socijalne odgovornosti… I, gle čuda, svi će biti potpuno u pravu! Pozivaće vas da se setite svega dobrog što su oni uradili za vreme svojih pređašnjih mandata, a kada shvate da se ne možete setiti nečega što se nije desilo, prebacivaće vam da ste postali žrtva protivničke prljave kampanje. Metodama masovne hipnoze jedni će pokušavati da vas dovedu u stanje duboke kolektivne demencije sa željom da zaboravite njihovo lično ili kolektivno učešće u krvavom razaranju države i društva mračnih devedesetih, a ovi drugi bi istim metodima da vam iz sećanja istisnu njihovo kriminalno, koruptivno izneveravanje ideja i ciljeva petooktobarske narodne revolucije.

I jedni i drugi će učiniti sve kako bi iz pojedinačnog i kolektivnog pamćenja izbrisali prve tri godine nakon pomenutog datuma, „Periklovo doba“ moderne srpske istorije, kada državnom vođstvu, a posebno najmudrijem i najhrabrijem među nama nije nedostajalo ništa od onoga što definiše modernu i efikasnu politiku, primerenu vremenu i stanju u kome se nalazi naše društvo.

Pa vi sad birajte…