Predsedničke brze pruge

Skoro šest meseci iz lagodne pozicije kolumniste početnika tražim iole značajnu izjavu, događaj, aktivnost koja će me navesti da nekoga pohvalim, da zabeležim pozitivan utisak o nečemu što obeležava aktuelni politički život u Srbiji. Nažalost, ovdašnji političari me svojim radom permanentno i uspešno sprečavaju u toj nameri, navodeći me da prostor koji okupira ova kolumna popunjavam ciničnim analizama i mračnim prognozama.

Nakon mnogih belih magova, dodola, iluzionista, žonglera, vračara i rašljara srpske ekonomske teorije i prakse, koji već mesecima neodgovorno proglašavaju da smo prebrodili krizu i da smo na početku novog, grandioznog privrednog zamaha, istu netačnu tvrdnju je izrekao i predsednik Srbije, lično. Da zlo bude veće, imenovani je to rekao na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke, koji broji skoro pet stotina članova, i niko se nije usudio da ga demantuje ili da bar zatraži objašnjenje na čemu se zasniva taj prazni optimizam. Među članovima tog tela ima puno ekonomskih znalaca, od profesora na ekonomskim fakultetima, preko eksperata i konsultanata, do onih piljara i vunovlačara, koji po prezentovanom finansijskom izveštaju jesu glavni finansijeri DS, ali niko ne skupi hrabrosti da kaže predsedniku, kome ekonomija nije struka, kakvo je stanje u državi koju vodi. Kao da se Glavni odbor DS pretvorio u gluvi odbor Demokratske stranke. Moguće da je gospodinu Tadiću na ličnom planu krenulo nabolje, što me raduje, moguće da mu se tih dana desilo nešto lepo, moguće da je tih dana degustirao neko izuzetno vino ili pogledao neki dobar film, ali uprkos tome ekonomska kriza je, nažalost, daleko od svog kraja, a tako će biti sve dok predsednikova „socijalno i nacionalno odgovorna vlada“ ozbiljno ne počne da radi na otklanjanju uzroka srpske ekonomske krize, koja se intenzivira poslednjih godina. Ova i dve prethodne vlade su i kreirale dobar deo problema koji daju srpski pečat opštoj krizi svetske privrede.

Nažalost, to nije najgore što nam je predsednik poručio prošle nedelje. Optužio je, kroz neuspešno prikrivenu aluziju, predlagače novog statuta Vojvodine da stvaraju paradržavu koja je od Beograda udaljena sedam minuta vozom, kako reče, onim kineskim kojim se vozio onomad i koji dostiže brzinu od 500 kilometara na čas. Takvom izjavom je pokazao da je, uprkos buljuku savetnika oko sebe, neobavešten i povodom saobraćajne infrastrukture i u ustavnopravnoj oblasti. Prvo, voz MAGLEV (magnetna levitacija) koji povezuje šangajsku železničku stanicu Long Jang Road i međunarodni aerodrom Pudong nije kineske nego nemačke proizvodnje. Korporacija Transrapid (Simens & Krupp yoint) je 2004. godine izgradila, do danas jedinstvenu na svetu, prugu dužine 30,5 kilometara po kojoj juri voz brzinom od oko 430 kilometara na sat. Kilometar ove pruge košta oko 40 miliona dolara, a i voz i njegova eksploatacija su neverovatno skupi, tako da niko na svetu, osim Kineza, nije sebi dozvolio ovakav luksuz.

Drugo, predlog novog statuta Vojvodine ima nekoliko lako otklonjivih nedostataka, ali svojom suštinom samo definiše tradicionalnu autonomiju Vojvodine u skladu sa novim ustavom Srbije i nikako nije akt koji stvara paradržavu ili crta nove granice na telu napaćene Srbije. Taj predlog je usvojen u Skupštini Vojvodine pre skoro godinu dana, pretežno glasovima Tadićevih i „mojih“ demokrata, i tada niko iz DS nije imao nikakve primedbe na tekst statuta. Današnja naknadna pamet i mangupsko etiketiranje predlagača, u stvari govori o neozbiljnosti, neukosti i zlonamernosti kritičara iz predsedničkog Dvora. Očigledno je da se najnovijom, tihom, jogurt revolucijom i ponovnim prizivanjem Miloševićevih „argumenata“ pokušava sprečiti neophodna decentralizacija Srbije, jer bi ona sasvim sigurno dovela i do decentralizacije političke, partijske, a time i najvažnije, finansijske moći, koja je danas koncentrisana ne u Beogradu ili u krugu dvojke, nego u samo nekoliko kabineta. Konačno „on kao Predsednik“ bi morao da zna da je učestvovanje u kreiranju bilo čega paradržavnog krivično delo i da je onaj koji to uoči zakonom obavezan da tu aktivnost i njene izvršioce prijavi nadležnim organima gonjenja, a ako to ne učini postaje saučesnik.

Dakle, ili brzo hapšenje „vojvođanske statutarne mafije“ ili hitno odlučivanje o Predlogu Skupštine Vojvodine, jer su odavno prošli svi, pa i Ustavom za to utvrđeni rokovi.