Predsednik*

Tom porukom o određivanju dana za rešavanje svoje lične dileme, presednik je podario građane tokom državničke posete čuvenom PKB-u, jedinom državnom poljoprivrednom preduzeću na kugli zemaljskoj, ako izuzmemo nekoliko država koje su još uvek u komunističkom mraku. Reče nam, milujući nedužno tele, da je upravo državno/partijsko postavljanje „sposobnog menadžera“, a ne privatizacija, pravi način za poboljšanje efikasnosti poljoprivredne proizvodnje.

Neki drugi političari kažu da taj kombinat ne plaća doprinose za penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje od 1998. godine do danas. S istim nivoom iskrenosti, kompetentnosti i kredibilnost, desetak sekundi kasnije, u svom predizbornom reklamnom spotu, milujući neko drugo prepadnuto tele, isti taj predsednik nas ubeđuje da su moderni, veliki privatni posedi budućnost naše poljoprivrede. Očigledno je da presednik nema samo jednu dilemu…

Za raspisivanje prevremenih predsedničkih izbora, čemu bi trebalo da prethodi ostavka aktuelnog predsednika, ne postoji nijedan opravdan razlog i iza toga ne stoji ni jedan državni niti nacionalni interes. Očekivano demagoško objašnjenje za takav potez bila bi priča o smanjenju troškova izbora, što je jako daleko od istine. Prvo, demokratski izbori ne koštaju mnogo, zapravo koštaju minimalno u odnosu na štetu koju nanose aktuelne vlasti na lokalnom, pokrajinskom i državnom nivou, a ista proporcija važi i za predsednički nivo. Istovremeno, cena izbora je neuporedivo manja i od štete koju će doneti nova vlast, ko god da je formira nakon izborne pobede. Ako se i predsednički izvori održe istog dana sa ostalim, već zakazanim izborima, ušteda je moguća samo u nivou potrošene struje za rasvetu u prostorijama gde se glasa. Sav izborni materijal, listići, spiskovi, kutije i ostalo, finansira se posebno, kao i novi članovi biračkih odbora, a članovi izborne komisije i inače primaju plate četiri godine, svakog meseca.

Takođe predsednička kampanja se finansira dodatno u odnosu na ostale predizborne maskarade, tako da se ukupna ušteda može meriti sa nekoliko desetina hiljada evra, što nikako ne može biti opravdanje za prevremeni prekid predsedničkog mandata. Konačno, i po našem Ustavu, koji svakako treba menjati, ali ne iz tog razloga, predsednički mandat je sa razlogom za godinu dana duži od mandata poslanika, da bi se obezbedio kontinuitet vlasti, a time i kakva-takva politička i pravna stabilnost države.

Ostavka predsednika je opravdana samo kao lični čin duboko odgovorne i moralne osobe, ako treba da ukaže na veliki poraz politike koju on vodi u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenima ili kao čin koji treba da preduhitri eventualnu odluku o njegovom razrešenju zbog kršenja najvišeg pravnog akta, shodno članu 118. Ustava Srbije. Ostavka je moguća opravdana i ako je podneta iz ličnih razloga, ali nikako iz sebičnih motiva. Iz mog poznavanja aktuelne situacije u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od ovih opravdanih razloga.

Eventualna ostavka, dakle, ne bi bila posledica ni izuzetne etičnosti, ni državničke mudrosti. Taj čin bi imao jedinio i isključivo niske, prizemne, dnevno političke motive. Takav čin bi zato bio dokaz kontinuiteta modela vladanja i političkog delovanja koji, bez izuzetka, obeležava poslednjih osam godina naše istorije, vreme ponovnog svakolikog posrtanja ovog društva i ove države.

Postoje istraživači i analitičari koji predviđaju da bi spajanje svih izbora u isti dan doprinelo većoj izlaznosti birača. Govore da bi personalizovanje izbornih kampanja dovelo do povećavanja motivacije građanstva srpskog da uzmu sudbinu i olovku u svoje ruke i masovno pođu ka biračkim mestima. Slažem se sa ovom analizom, ali ne mislim da će to dovesti do povećavanja broja onih koji će glasati za nekog kandidata, naprotiv, mislim da će to samo povećati broj onih koji će apstinirati i posebno broj onih koji će svoj odnos izraziti kreativnim glasanjem nevažećim listićima. Jer, ako kampanja bude personalizovana likovima stranačkih lidera, građani na predizbornom meniju neće imati ljude koji mogu rešiti duboku aktuelnu krizu, već politikante koji im tu krizu nude kao opravdanje za svoju korumpiranost i nesposobnost.