Spinovanje besmisla

Logičan, zakonit i pristojan naredni korak bio bi d se u miru i profesionalno otkrije upravo njegova namera, cilj i motiv. Tužilaštvo i policija RS, uz pomoć policije Srbije i sadejstvo sarajevskog pravosuđa, sposobni su i jedino nadležni da to otkriju, procesuiraju i da na kraju istražene i dokazane činjenice dostave javnosti. Ponavljam, jedino takva procedura bi bila zakonita, logična i pristojna, ali pošto je ovo Divlji zapad Balkana, desilo se upravo suprotno.

Veliki majstori paklene političke kuhinje nesrećne partokratske Srbije iskoristili su (a možda i kreirali) slučaj Borik za višenedeljnu prljavu kampanju koja za cilj ima skretanje pažnje javnosti od suštinskih, egzistencijalnih problema našeg društva. U tome im, svesno ili nesvesno, pomažu mnogobrojni diletanti raznih političkih usmerenja.

Prvo se sa one strane Atlantika visokom časniku Dačićevog kabineta javio nekakav Vuk Jovanović, višegodišnji redovni pošiljalac pretećih poruka i vredni kreator sumanutih kataklizmičnih proročanstava. Umesto da se njegovo pisanije podvrgne uobičajenom policijskom i psihijatrijskom istraživanju, ta budalaština, krivicom i zlom namerom nekog iz MUP-a, dolazi do medija gde joj napaljeni i nedostojni urednici obezbeđuju poziciju vesti dana.

Paralelno s tim, nekakav beznačajni savetnik predsednika dramatično manjinskog partnera crnogorske vladajuće koalicije, istovremeno afirmisani nepoznati pisac evropskog formata, zamera, u svom blogu, potencijalnom banjalučkom atentatoru nedostatak socijalno-anarhističko-terorističke svesti i dela. Njegov šizofreni akt, poziv na civilizacijski teroristički iskorak odmah napada i osuđuje, mesno nenadležni, srpski pendrek efendija uz borbeno sadejstvo svesrpskog udruženja režimskih glavnih i odgovornih urednika „patriotskih“ medija. Naravno, Nikolaidisovo pravo na slobodu poetske, terorističke misli ekspresno dobija zaštitu Foruma pisaca, organizacije, grupe ili tako nečeg, uglavnom poznate po tome da nikada, nigde, nikoga nije uspala da zaštiti ni od čega. Jedan član tog Foruma biva munjevito smenjen sa samog vrha državne bibliotekarske službe, hitnom odlukom sa telefonske sednice Vlade Srbije, samo zato što je, po sopstvenom priznanju „neoprezno i brzopleto“, potpisao saopštenje o zaštiti imena i lika onog montenegrinskog savetnika …

Državi, u kojoj je ovakva tragikomična burleska svakodnevno višedecenijsko stanje, društvu, u kome ovakva menažerija opskurnih likova permanentno zaokupljuje dominantnu pažnju svekolike javnosti nisu potrebni neprijatelji – dovoljni smo sami sebi. Cela enciklopedija vekovnih srpskih neprijatelja, počev od Murata i Muse kesedžije, pa preko Franje Josifa i Poćoreka, Hitlera i Staljina, belogardejaca, ustaša, balija, učekaovaca, masona, vehabija, NATO pakta, Tačija, pa do promaje i Anđeline Džoli ne može nam nauditi koliko nekolicina dobro raspoređenih domaćih, pravih srpskih, medijskih „spin doktora“.

Za poslednjih deset dana januara, od kada je počela afera Borik, poskupelo je gorivo, gradski prevoz, cigarete, slatkiši, konzervirana hrana, prerađevine od voća i povrća, a najavljena su i poskupljenja mleka i mlečnih prerađevina. U ovom vremenskom periodu nismo saznali koliko građane Srbije koštaju novoizgrađeni mostovi, kako napreduje istraga o vakcinama za ptičji grip, zašto su i dalje gužve u redovima za nove registarske tablice, zašto Novi Sad i Niš godinama nemaju šefove policije, ko odobrava državno finansiranje porodične videoteke Kustendorf u kojoj nema mesta za srpske reditelje…

Nismo dobili ni jesenas ponovo obećane odgovore na pitanje ko je ubio Slavka Ćuruviju, ko Dadu Vujasinović, a ko su kreatori političke pozadine atentata na Zorana Đinđića. Ovi interesantni događaji nisu izazvali povećanu pažnju ni jednog parlamentarnog savetnika, šefa kabineta, urednika „patriotskih medija“, foruma dedinjskih disidenata, ministara, predsednika, kvaziopozicionih lidera i liderčić, niti bilo koga iz neprebrojive plejade srpskih moralnih vertikala, horizontala i dijagonala. Ono što jeste svakodnevni interes prosečnog građanina ove zemlje njima nikada i nije bilo važno.

Ne postoji nikakva sila, niti domaća, niti strana, nikakav lek, nikakvo pomagalo, nikakav instrument, zemaljski ili nebeski zaštitnik koji bi mogao da spasi građane od te neodgovorne organizovane interesne grupe. Od tog zla se, dragi moji, morate sami odbraniti – na izborima.