Spinovanje snega

Predsednik, premijer, ministri i ostali „odgovorni“ danima nas spašavaju od bele pošasti tako što nam svaki dan podare novu mudrost koja nam proširuje saznanje i spasava život. Govore nam da se dobro obučemo, da ne izlazimo iz stanova bez potrebe, da jedemo masnu hranu i da „bake i deke zamole decu i unuke da počiste sneg i ledenice“.

Građane, za razliku od političara, ovakva zima nije iznenadila i u njoj se snalaze dobro, kao i ranijih godina, decenija i stoleća kada je sneg, gle čuda, takođe padao zimi. Zbog toga ih ne interesuju saveti i kvazimudrosti o zimi, snegu i ledu, već političarima postavljaju pitanja koja se tiču suštinskih problema njihovog preživljavanja. Pitaju kako je moguće da godinama imamo probleme sa električnom energijom, koju smo, po najskupljim cenama u Evropi, uvozili još oktobra prošle godine, u vreme kada su dnevne temperature bile na nivou miholjskog leta. Interesuje ih i ko je neodgovorni klipan iz vlade zbog čijeg pokušaja šibicarenja i prevare propade „aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om“, što je doprinelo ostvarivanju istorijski najgoreg kursa dinara od kad postoji evro. Pitaju se građani i kako je moguće da se preporučuje štednja struje, po cenu potpunog ukidanja privredne aktivnosti, a da istovremeno predsednik demagoški široko obećava besplatnu struju za mesec februar siromašnim domaćinstvima, koja čine preko 65 procenata ukupne populacije. Sva ova i mnoga druga pitanja ostaju bez odgovora sa obrazloženjem: „Šta me sada pitate o tome, sada kada pada sneg?“

Zimski ambijent ipak jeste lep dekor estradnom hvalisanju i kićenju španskim policijskim perjem obojice potpisnika kontroverzne i protivprirodne Deklaracije o pobratimstvu vrhuške SPS i DS. Obojica samohvališa, od ranije poznatih javnosti i nadležnim organima, uspešnu akciju hapšenja Bojovića, Budale i još dvojice, proglasiše svojim ličnim uspehom u razbijanju zemunskog klana i ukupnog organizovanog kriminala u Srbiji.

Svaki funkcionalno pismen građanin ove zemlje zna, naravno, da je zemunski klan razbijen još 2003. godine u akciji Sablja , da je suđenje njegovim pripadnicima započelo 22. decembra iste godine, a da je konačna, pravosnažna presuda izrečena decembra 2009. godine. To znaju svi, osim aktuelnih čelnika Demokratske stranke, na čijem, pre neki dan apdejtovanom i u roze boju redizajniranom veb-sajtu, u segmentu „Istorija“, podsegment „Kampanje“ (?!), piše da „suđenje još uvek traje…“ Konačna pobeda protiv kriminala još uvek je daleko, a značajan napredak u toj borbi bio bi ostvaren poštenom istragom o vezama Bojovića i Šarića sa pojedincima iz aktuelne srpske političke elite i to upravo sada, pred izbore.

Prošlonedeljni sneg je bio i prilika da se progura, da se podmetne kao kukavičje jaje, nemoralna Uredba o izmeni i dopuni Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima. Iza ovog birokratskog naziva krije se pokušaj legalizovanja prošlogodišnjeg nezakonitog povećavanja plata u opštinama i gradovima širom Srbije, u vreme kada je trebalo smanjiti broj zaposlenih u javnoj upravi, u vreme kada se srozavao standard zaposlenih u realnom sektoru, u privredi koja finansira rad državnih i lokalnih činovnika.

Lokalne kabadahije, bez obzira na stranačke boje, oberučke su zagrabili ostatke para iz skoro potpuno praznih gradskih i opštinskih blagajni, ne ostavljajući tamo ni dinara za vanredne troškove, recimo za čišćenje snega. Njihovu bahatost ne sprečava ni saznanje o blizini lokalnih i parlamentarnih izbora, jer su uvereni da će birači i ovo nepočinstvo zaboraviti ili oprostiti jer, nadaju se vlastodršci, ne znaju i ne zaslužuju ništa bolje.

Greše fatalno i neoprostivo, jer građani Srbije na gradskom, pokrajinskom i na državnom nivou zaslužuju mnogo, mnogo bolje!