Svinjarija Dinkićevih, Čedinih i „mojih“

Krajem Miloševićeve ere u toj prljavoj raboti su učestvovali socijalisti i radikali, a danas, u Tadićevo vreme, sličnu svinjariju ponavljaju Dinkićevi eksperti, Čedini liberali i „moje“ demokrate. Izmene pomenutog zakona praktično dovode do toga da sada vlast može da nas laže i krade bez ograničenja i bez straha da će neki urednik profesionalac, kakvih je nekoliko ipak ostalo, dopustiti svom novinaru da na to upozori javnost. Opozicija to već odavno ne radi. Dragi građani, za to i za takve ste glasali i sada kapitalizujete još jednu posledicu svoje nepromišljenosti i brzopletosti, ali nije vam prvi put, navikli ste.

A možda ja grešim… Možda će budući, skoro potpuni nedostatak javne kritičke analize (ne)rada vlasti, vlastodršcima omogućiti da se mirno i studiozno posvete kreiranju naše svetle i berićetne budućnosti. Možda su napunili svoje sefove i magacine, možda su zaposlili sve svoje odane i nesposobne, rešili stambeno pitanje na zadovoljavajući način, možda je sujeta dostigla zadovoljavajući nivo i možda im treba mirna atmosfera da najzad pokažu svoje prave stručne sposobnosti i patriotsku svest. Možda će prestati da nam pričaju jeftine demagoške bajke o ruskom, kineskom, nesvrstanom ili aranžmanom sa EU, ili će možda shvatiti da neistine o Koridoru 10, Fijatu, NIS-u i drugim „nosiocima srpskog razvoja“ treba da zamene ozbiljnim, promišljenim, strateškim planiranjem budućnosti naše države.

Nesumnjivo da u našem društvu ima i institucija i pojedinaca koji mogu da se upuste u taj težak, komplikovan, ali neophodan i neodložan posao. Prvi koraci u tom pravcu su učinjeni u prvim godinama nakon demokratskih promena, kroz definisanje Strategije borbe protiv siromaštva, na primer, ali je cunami demagogije, poslednjih skoro šest godina, gurnuo u zapećak bilo kakvu sličnu aktivnost. Nužno je, dakle, definisati u kom smeru treba da se kreće naša ekonomija u narednih dvadeset godina, treba precizno definisati krajnji i prolazne ciljeve i stvoriti mehanizme i uslove, zakonske, infrastrukturne i tržišne, koji će omogućiti da se strategija privrednog razvoja uspešno sprovede. Krajnji cilj je da za petnaest do dvadeset godina imamo visok nivo zaposlenosti naših građana u kompanijama koje će biti dugoročno održivo konkurentne u evropskim i svetskim okvirima. Danas u Srbiji postoji samo nekoliko takvih preduzeća ( US Steel, DIN, Sintelon, Metalac …), a neophodno je da ih bude bar stotinak. Samo tako možemo ostvariti danas utopističku želji da stopa nezaposlenosti bude oko pet procenata. Da bismo to ostvarili, neophodni su nam domaći, ali pre svega strani investitori, koji će pored kapitala i znanja doneti i tržište za plasman srpskih proizvoda i usluga. Strategija razvoja mora da precizira sve podsticajne mere koje država može da pruži budućim investitorima. To su pre svega mere jačanja efikasne pravne države, uništavanje korupcije i drugih vidova organizovanog kriminala, zaštita tržišne konkurencije iskorenjivanjem monopola i stvaranjem drugih stabilnih uslova za razvoj slobodnog tržišta. Država mora da odredi za koje privredne grane je spremna da ponudi dodatne stimulativne mere u vidu subvencija, poreskih olakšica i povoljnih kredita. Takođe je neophodno definisati koji delovi Srbije, koji gradovi i opštine mogu dugoročno da računaju na ovakve podsticaje. Za ostvarivanje navedenog nužno je osloboditi političkih stega Fond za razvoj i pretvoriti ga u srpsku razvojnu banku koja će dosledno i uspešno spovesti svoj deo posla u sprovođenju Strategije privrednog razvoja.

Ostvarivanje ovih ciljeva je nemoguće bez reformi obrazovnog, zdravstvenog, penzionog i sistema socijalne zaštite, reformi koje su započete 2001. godine i koje su od 2004. do danas demonizovane, zakočene i poništene…

Ovo je posao zbog koga postoje državne institucije u jednom društvu. Za te poslove građani na izborima biraju svoje predstavnike, poslanike koji dalje biraju vladu čiji članovi, kao sluge naroda, dobijaju resore koji postaju njihova danonoćna obaveza. Zato vas, poštovani građani, još jednom podsećam da o tome razmišljate dok vas u predizbornoj kampanji zadrigli kandidati, lepi kao da su rođeni u foto shopu, zatrpavaju šarenim flajerima i šarenim lažama. Razmišljajte i o tome šta su u prošlosti radili oni koji vam se ponovo nude na izbornim listama. Nemojte nikada birati nekoga koji je, bilo u Miloševićevo bilo u Tadićevo vreme, glasao za represivan Zakon o informisanju.