Cvijetin Milivojević

Vlada se, u prvih 100 dana, ne dira već pusti da, na miru, shodno dobijenom poverenju građana, nacrta, trasira i otpočne "izvođenje radova".

Čista zavist, nakon što je, kao član rimske delegacije bio u poseti prebogatoj Kartagini, navodno je porodila toliku njegovu mržnju da je Marko Porcije Katon Stariji (234 - 149 p.n.e), sve svoje govore, bilo o čemu da je pričao, u rimskom senatu završavao rečenicom: "Ceterum censeo Carthaginem esse delendam! (Uostalom, mislim da Kartaginu treba razoriti!)"

I kad u Sentandreji jednom nestane Srba, a jedared će ih nestati, onda će im obronak divnih planina biti grob, a zvuk zvona njihovih hramova propratiće ih u večnost, a hramovi ostaće kao spomenici njihovog duha i života - pisao je, sredinom 19. veka, Sentandrejac, srpski nacionalista i mađarski patriota, Jakov Jaša Ignjatović.

Na dan kada je Vrhovnik konačno "pustio dim" iz Muzeja kneza Pavla, na TV N1 sam, otprilike, rekao da je za mene vest to što je predsednik Republike, posle višemesečnih konsultacija sa predsednikom Srpske napredne stranke, pošto je, prethodno, doskorašnji predsednik Vlade...

Ako sam dobro razumeo jutarnja prelistavanja pameti po nacionalnim ti-vi frekvencijama, sletelo nam, u sportskoj kamuflaži, stotinu američkih NATO bojovnika (z.p. Ohajo).

Tek što napisah da ponavljam predlog Kancelaru u odlasku da se vrati izučavanju stručne literature proverenog dr Gebelsa, kad saznah - odlazeći Nepomuk (na staroslovenskom: "onaj koji nije muknuo") se odlazećim popečiteljima obratio knjigom sa skrivenom porukom!

Kad je ono, onomad, Kancelar, sa vek i nešto zakašnjenja, otkrio "Die protestantische Ethik und der Geist des Kapitalismus", raščitalo se iznebuha naprednjaštvo po Srbiji.

Država, trenutno: Mi smo država bez državljana, država bez vojske, bez zakona o unutrašnjim poslovima, država bez prave vlade, bez pravog predsednika. Hajde da rešimo status vojske, a ne da policija igra ulogu vojske...

Trlja li Kancelar zadovoljno ruke zato što je 2. aprila, iznenadnim blickrigom, ubio parlamentarnu opoziciju, pogasio glas razlike po medijima, obeshrabrio građanske pokrete i inicijative, kao Brut Cezara utulio svoga političkog tatu iz prvog života, "pomeo" patera iz svoje druge političke mikrokozme i tome slično?

U potrazi za idejom kako da podržim "Proteste protiv diktature" - no, da, ipak, ne šetam jer sam se devedesetih baš našetao...

Ne napisah li, na ovome mestu, pre dve i po godine, da Kancelar srpski može da se zabetonira na vlasti, bar još četiri mandata (u međuvremenu je već prevalio pola puta i dobio dvoje izbore!), kao Lukašenko, ma čuj, kao Milo, bre? Kako? Lako...

Netom izabrani predsednik Republike, važeći predsednik Vlade, aktuelni šef Biroa za koordinaciju svih službi bezbednosti, nepomereni predsednik Srpske napredne stranke, neformalni vrhovni komandant (Druže Stari, ne brini, još nije nataknuo maršalske širite...)

Prođoh jutros epicentrom prestonice, sa namerom da izvidim da li još u Beogradu "živi, živi duh slovenstva" i slobodarstva, ali ne nabasah ni na jedan trag onog pokliča "Bolje grob nego rob" s kraja marta 1941, a nekmoli na puč u najavi.

Pa, da ne ostanem nedorečen:

PLAN BITKE ("U ratu gine onaj, ko se koleba". General Foš):