Snežana Čongradin

Kada se pogleda unazad – 30 godina, kada pogled zaroni u tu duboku prošlost, pa se postepeno diže do površine, odnosno - do sadašnjosti, jasno je da je Aleksandar Vučić na najnižim granama ikad, kako se to kolokvijalno kaže.

Broj građanki i građana na ulicama Beograda iz nedelje u nedelju raste.

Dogodilo se čudo.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, već je samim pozivom građankama i građanima iz cele Srbije da se okupe ispred Narodne skupštine u Beogradu, u 18 časova, 26. maja, na mitingu „nade“, proglasio taj dan za - neradni dan.

Predsednik Srbije je navikao da se “nosi” sa smrću.

Postoji ta „fora“ na društvenim mrežama, sedam godina unazad - bombardovanje naloga Aleksandra Vučića i naprednjaka pitanjem – ko je rušio u Savamali?

Možda je cilj premijera Albina Kurtija da na Kosovu više nema Srpkinja i Srba, kako kaže šef diplomatije Srbije Ivica Dačić.

Slušala sam i gledala javni nastup gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića juče u jednom od prigradskih naselja.

Ko kaže da je Srbija izgubila ratove devedesetih? Pod Srbijom se i tada kao i danas podrazumevalo - Socijalistička partija Srbija i Srpska radikalna stranka. Ta Srbija živi tri decenije bez prestanka, nikada kažnjena, nikada poništena, sa kratkim prekidom u apsolutnoj dominaciji, tri godine od petooktobarske revolucije.

Implementacija evropskog mirovnog rešenja za Kosovo počela je u Srbiji i pre čina saglasnosti Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, u Ohridu.

Aleksandar Vučić, generalni sekretar osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, onog što je organizovao paravojne i paradržavne ubilačke jedinice da idu po državama bivše Jugoslavije i “brane” Srpkinje i Srbe, ostavljajući za sobom smrad ratnog zločina i ratno profiterske pljačke, a svoj narod prisilno pretvarao u izbeglice zbog politike koju je još veći ratni zločinac od njega – Slobodan Milošević, opet, svojom politikom i zlodelima uzrokovao, ide za vikend u Ohrid da odlučuje o sudbini Srbije. A, 2023. je godina.

Verujem da je onima koji razmišljaju i ispostavljaju činjenice o tome kakva je bila politika i filozofija ubijenog premijera Zorana Đinđića, takođe, neprijatno.

Na neosetljivost predsednika Srbije, nekadašnjeg generalnog sekretara osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, koji je isti i trideset godina posle zločinstva i uvijanja u crno naroda bivše Jugoslavije, uključujući i sopstveni,, samo u skladu sa novim okolnostima, naviklo se.

Imajući u vidu osumnjičenost za, tokom 11 godina vladavine, sada već bezbrojne korupcionaške afere, odnosno povezanost vlasti sa kriminalnim podzemljem, kako u Srbiji tako i na severu nekadašnje južne srpske pokrajine – Kosovu, pornografski sadržaj koju je umesto govora predsednika Srbije u Skupštini Srbije, pratio poslanik Socijalističke partije Srbije, izvesni Stević, primećen kako gleda film za odrasle, sa galerije parlamenta, gde su sedeli predstavnici Srpske liste - deluje neozbiljno.

Šta je Kosovo, gde je Kosovo, čije je Kosovo? Ima li nekog među nama ko nije sa Kosova? Ima li nekog među nama ko misli da Kosovo nije njegovo?