Antikafest u Gamzigradu i Kazankult u Kladovu

 Zbog toga, ovogodišnji Antikafest, posvećujemo fenomenu smeha kao delu svakodnevnog života, a posebno kao delu društvenih običaja prema Konvenciji o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa, koju je Unesko doneo 2003. godine. O smehu bi se dalo dugo govoriti, uvek sa ogradom da upadnemo u opšta mesta: „Smeh kao lek“, „Smeh kao otpor tiraniji“…. Veselin Čajkanović beleži i tradicionalni obred lapot i smeh u vezi sa ovim drevnim običajem iz narodne religije, koji se pominje u Istočnoj Srbiji. O njemu je pisao Živojin Pavlović, a duhovito pripovedao glumac Zoran Radmilović. Zbog toga ćemo na petom Antikafestu gledati i film „Legenda o lapotu“, koji je režirao Goran Paskaljević – kaže za Danas reditelj Nebojša Bradić povodom petog Antikafesta koji će se ovog vikenda održati u carskoj palati Feliks Romulijana kod Zaječara – Gamzigrad i zajedno sa Kazankultom u Kladovu.

Bradić je pokretač Antikafesta, čija je ideja da se bogato antičko nasleđe u Srbiji učini vidljivim kroz povezivanje sa savremenom umetničkom produkcijom. Ovogodišnje izdanje ove manifestacije nosi naziv “Smeh od Segovije do Romulijane”. Povod da peti Antikafest bude posvećen smehu je 400. godišnjica smrti Migela Servantesa, jer je „smeh trajno nasleđe koje je ovaj veliki pisac ostavio svetskoj kulturi“. Glavni događaj biće premijera komedije ”Plej Servantes” – “Međuigra u međuigri”, u Bradićevoj režiji. Reč je o obradi Servantesovih „Međuigara“ – nizu epizoda iz života nižih slojeva španskog društva, koje kroz šalu i nadmudrivanje odslikavaju madridsku svakodnevicu iz vremena kralja Filipa Četvrtog. U predstavi se koriste fragmenti Servantesovih komičnih međuigara: „Teatar čudesa“, „O brižnoj straži“, „O pećini u Salamanki“, koje su sa španskog na srpski jezik preveli Jasna Stojanović i Zoran Hudak.

– U godini kada svet obeležava četiri veka od Šekspirove i Servantesove smrti, već sada možemo konstatovati da je prednost bila na strani engleskog dramatičara. Servantes nije ništa manji, iako je njegovo pozorišno delo često potcenjivano u odnosu na prvi moderni roman „Don Kihot“.

Podsetimo se samo da je lik Precioze iz njegovog komada „Cigančica“ poslužio kao prototip za večnu „Karmen“. Servantesove „Međuigre“ su pravi mali biseri. Nastale su kao šaljiva intermeca između činova komedija, izvođene su uz muziku, pesmu i ples. Jezik ovih malih komedija je neposredan, živ i slikovit. Humor je zasnovan na šalama, verbalnim dvobojima, vrlo živim tipovima i efektnim situacijama. Sve to ukazuje na majstora. Likovi ratnika bez plate i časti, popova bez morala, razvratnika i lakih žena, nadriučenjaka, lažnih doktora i prevaranata različitog kova prepoznaju se u svakom vremenu, pa i u ovom našem. „Međuigra u međuigri“ je o tome, ali i o današnjim kvazistručnjacima i mešetarima, o sjaju i bedi umetničkog poziva u vremenima kada je investiranje u kulturu ispod nivoa, a rezovi su svakodnevni. Servantesovi tekstovi su nam tako pružili pregršt ideja i koje smo uklopili u novu teatarsku igru – objašnjava Nebojša Bradić.

Na pitanje šta je dodirna tačka između negovanja antičkog nasleđa i tradicije, Gamzigrada i Servantesa, sagovornik Danasa ukazuje da je „odnos između umetnosti i kulturnog nasleđa složen i dinamičan, što proveravamo svake godine novom premijerom na Feliks Romulijani“.

– Na taj način kulturno nasleđe ne tretiramo kao poklon, već kao kreativno polazište za umetničke i kulturne prakse. Do sada smo premijerno izveli dela Vergilija, Homera, Euripida, Mojre Bufini i Branislava Nušića. Svaka od njih je, na svoj način, obrađivala priče iz klasične starine, iz narodnog predanja ili savremene refleksije na antičke teme. Put za Segoviju, o kome se govori u međuigri „O brižnoj straži“, u stvari vodi na rimski akvadukt ,koji je na listi Uneska, kao što nas put u Zaječar dovodi do Feliks Romulijane, takođe uvrštenu na Uneskovu Listu svetske baštine – napominje Bradić.

U subotu u kompleksu carske palate u Gamzigradu, koja se na Uneskovoj lista nalazi od 2007, posetioce očekuju: premijera komedije ”Plej Servantes” u kojoj igraju: Andrija Kuzmanović, Miloš Petrović, Sandra Bugarski, Lako Nikolić i Isidora Građanin, potom otvaranje izložbe đačkih radova na temu „Don Kihot i smeh“, kao i promocija engleskog izdanja knjige „Svakodnevni život u srednjovekovnoj Srbiji“ grupe autora u izdanju Klia i monografije „Demoni i rituali“, koju je objavio Filozofski fakultet BU. O njima će govoriti arheolog Marko Popović i Miloš Milenković. Za kraj je najavljena projekcija Paskaljevićevog filma „Legenda o lapotu“ – njegov diplomski rad snimljen 1972. u svrljiškim selima Plužina i Lukovo.

U nedelju u Kladovu Kazankult počinje konferencijom „Društveni običaji i svečana događanja“, koja će se održati u Centru za kulturu. Potom će i u Kladovu biti predstavljene knjige „Svakodnevni život u srednjovekovnoj Srbiji“ i „Demoni i rituali“. Posle filma “Legenda o lapotu” Gorana Paskaljevića sledi pozorišna predstava ”Plej Servantes”.

– Razgovori o knjigama koji za temu imaju narodnu religiju – „Demoni i rituali“ Danijela Sinanija i „Svakodnevni život u srednjovekovnoj Srbiji“ Marka Popovića, Danice Popović i Smilje Marjanović Dušanić – izdanju na engleskom jeziku, doprineće uspešnosti priče ovogodišnjeg Antikafesta, jer nude nova znanja i razumevanja nematerijalne baštine, istorije i kulture. Knjiga na Antikafestu je već postala tradicija – naglašava Nebojša Bradić.

Uz podršku Ministastva kulture i informisanja Vlade Srbije, produkciju Antikafesta i Kazankulta ove godine realizuju: Narodni muzej Zaječar, Biblioteka Kladovo, izdavačka kuća Klio i Udruženje Dunavfest.

Uvid u epohu

Izdavačka kuća Klio na ovogodišnjem Antikafestu i Kazankultu predstvalja se engleskim izdanjem knjige „Svakodnevni život u srednjovekovnoj Srbiji“ , u prevodu Čarlsa Roberstona, koju je objavila zajedno sa Balkanološkim institutom SANU. Tokom ove nedelje knjiga je predstavljena u okviru 23. Međunarodnog skupa vizantologa u Beogradu, a o njoj će se još govoriti tokom septembra i u okviru Dana evropske kulture, najavio je izdavač. Knjiga sabira rezultate dosadašnjih istraživanja svakodnevnog života u srednjovekovnoj Srbiji uz poređenje sa zemljama Zapadne Evrope, Vizantijom i teritorijama u njenom okruženju. Kroz celo delo prožimaju se politička, privredna i kulturna istorija što omogućava potpuniji uvid u ovu epohu. Monografija „Demoni i rituali“ predstavlja „sitematizacju i kritički osvrt na dosadašnje teorijske pristupe i interpretacije pojediniobičaja iz domena periodičnkih rutuala i demonologije narodne religije Srba.

Više od festivala klasične drame’]

„Antikafest je više od festivala klasične drame – prepoznaje antiku u različitim dimenzijama našeg života, ali ističe i potrebu za živim pozorištem. Predstavljanjem klasičnih tekstova Antikafest ukazuje na velike mitove koji su stvarali umetnost i obrazovali kulturu. Povezivanje savremene produkcije tih narativa sa ambijentom Feliks Romulijane oživljava vrednost kulturnog nasleđa. Reč je o primeni pozorišnih i dramskih tehnika u neteatarskim uslovima, gde se koriste priče u istraživanju, ali i stvaranju zajedničkih iskustava kroz pozorišnu formu. Pozorište u ovakvim okvirima često postiže mnogo ubedljiviji efekat nego što ima klasično poučavanje populacije svih starosnih grupa. Činjenica da je da Srbija ima izuzetne arheološko-istorijske lokalitete, prirodna bogatstava zaostavštine i predanja koja u sintezi sa umetničkim doživljajem dobijaju posebnu vrednost i vidljivost“, ističu organizatori ove manifestacije.