Antoni Hopkins „reditelj-gerilac“

Ser Antoni Hopkins ima 69 godina (i Oskara za rolu Hanibala Lektera), ali to mu ne smeta da prizna kako je došao u novo, buntovno stanje svoga života, kad režira niskobudžetne umetničke filmove. Upravo će takvo njegovo ostvarenje – „Slipstream“, debitovati na Sandens festivalu u Park Sitiju. Interesantno je da Hopkins debituje kao reditelj u „Novim granicama“, novoj ediciji festivala gde se „umetnost i kinematografija sudaraju“. „Da, ja sam buntovnik. Želim da drmnem ljude, ne da izazovem bol, nego da ih nateram da se probude. Osećam da pokrećem nešto novo… imam osećaj da mogu da budem gerilski filmski reditelj“, kaže on i dodaje da se dugo vremena divi rediteljima kao što su Džon Kasavetis, Roman Polanski, Oliver Stoun i Kventin Tarantino, koji su iskoristili šansu sa svojim filmovima i koji vole da mešaju razne stvari i prodrmaju mejnstrim svet filmskog stvaralaštva.
„Slipstream“ ima novi obrt, kad je reč o tehnici kazivanja same priče. Delo govori o holivudskom scenaristi Feliksu Bonohoferu (glumi ga Hopkins), koji počinje da meša svoj život sa likovima koje stvara na papiru. Publika kreće na put kroz Bonohoferov um kako bi videla istorijske događaje, kao što je Vijetnamski rat, koje su oblikovale njegov način mišljenja i, kao rezultat, mišljenje njegovih likova iz scenarija. Hopkins kaže da je napisao „Slipstream“ kako bi izazvao publiku da razmotri prirodu vremena i prostora i kako bi se ljudske ideje samostalno mogle manifestovati u realnosti. Sam film nije lako shvatiti jer se kreće na relacijama prošlost – sadašnjost, ali i između realnosti i fikcije. „Bilo mi je baš interesantno da rušim sva pravila kinematografije“, kaže Hopkins.

Film ubijene rediteljke

Projekciju filma Adrijane Šeli „Konobarica“, propratile su pohvale i jecaji – zbog okolnosti u kojima je film prikazan. Naime, Šelijeva nije doživela premijeru svog filma na Sandensu, jer je ubijena u svom stanu na Menhetnu novembra 2006, a projekciju je iskoristio njen suprug da najavi osnivanje fondacije koja će nositi njeno ime i pomagati devojkama koje žele da snimaju nezavisne filmove. Šelijeva je napisala scenario, režirala i glumila u filmu, a on je primljen u program Sandens festivala samo par dana pre nego što je ona pronađena mrtva. Radnja filma, u kojoj glumi Keri Rasel, govori i trudnoj konobarici koja ima vezu sa svojim doktorom kako bi se izvukla iz druge veze. Adrijana Šeli imala je uspeha sa filmovima kao što su „Neverovatna istina“ (1989) i „Poverenje“ (1990), a glumila je i sa Matom Dilonom 2005. u „Factotumu“.

Iako ovakvih umetničkih filmova nema mnogo na Sandensu, ove godine mu se pridružilo i delo „Zidane: A 21st Century Portrait“ Filipa Parena i Daglasa Gordona, koji su sa 17 kamera pratili fudbalera Zinedina Zidana tokom 90 minuta utakmice. Film je daleko više od „sportskog filma“, pošto pokušava da pokaže šta se dešava u Zidanovoj glavi, kao i njegovu senzornu percepciju.