Društvo za izgradnju Hrama Svetog Save 120 godina rada obeležilo je nedavno otvorenom izložbom fotografija „Četiri veka doma Romanovih – buđenje sećanja“ u kripti velikog Svetosavskog hrama na Vračaru. Ovaj prostor, do sada javno korišćen samo 2009. za Vidovdanski koncert duhovne muzike, sa 1.810 kvadratnih metara pokazao se kao pravo mesto za izložbu carskih razmera, koju je u proteklih nedelju dana video i za organizatore neočekivan broj posetilaca. Biće otvorena do kraja jula, a najavljeno je i njeno gostovanje u Banjaluci.
– Izložene su istorijske fotografije, reprodukcije, kopije umetničkih slika, grafike i drugi ilustrativni materijali koji su podeljeni u četiri celine. Prva celina je informativna – sadrži osnovne podatke o Ruskoj imperiji, uključujući carski grb i rodoslov Romanovih, koji su vladali od 1613. do 1918, kao i različite institucionalne veze carske Rusije sa Srbima i Srbijom. U drugoj celini prikazana je vladarska hronologija Romanovih od stupanja na presto cara Mihaila Fjodoroviča do Nikolaja Drugog, kroz koju se istovremeno prati i izgradnja državne imperije. Treća celina posvećena je životu, vladavini i ličnosti poslednjeg ruskog cara i njegove porodice. Poslednji segment izložbe svedoči o porazu carske Rusije počekom 20. veka.
– Nismo imali ambiciju da napravimo izložbu striktno propedeutičkog karaktera. Hteli smo da posejemo mnoštvo imena, slika, podataka, jer do većine onog što je izloženo nije teško doći i mnogo toga ljudi bi trebalo da znaju i bez ove izložbe. Činjenica je, međutim, da ne znaju, što je sramota svih nas – školskog sistema i društva, jer to nije neka nama nepoznata, strana i potpuno irelevantna dinastija, vreme, država i kultura – kaže za Danas Dragomir Acović, autor izložbe, glavni arhitekta enterijera Spomen-hrama Svetog Save i član savetodavnih tela Kraljevskog doma Karađorđević.
Prema njegovim rečima, za upoznavanje Rusije iz doba Romanovih veoma je važan uvod i deo izložbe koji posetioce treba da upozna sa razmerama, dometima i značajem Ruske imperije. Arhitekta Acović podseća da je Ruska imperija bila veća od SSSR i da je 1866, pre prodaje Aljaske, pokrivala 22 miliona 800 hiljada kvadratnih kilometara – bila je gotovo 225 puta veća od današnje Srbije. Takođe je imala i „pravno definisanu jasnu zonu uticaja koja je obuhvatala, između ostalog, Moldaviju, Vlašku, Mongoliju, Mandžuriju, kao i ostrvo Kauai na Havajima, Fort Ros u Kaliforniji, Aljasku, Kotor i Jonska ostrva. Puna titula ruskog cara u kojoj se navode sve zemlje kojima je vladao imala je impozantnu dužinu“.
Uz „ličnu kartu“ Ruske imperije smeštena je i tema rusko-srpske institucionalne veze – uglavnom danas zaboravljeni Rusi koji su zadužili Srbiju i Srbi koju su imali važnu ulogu u životu Rusije. Tu su i crkveni, kao i posebni odnosi dva slovenska naroda i države, gde su smeštene i priče o „malteškim relikvijama“ koje su Romanovi posle revolucije poverili Karađorđevićima na čuvanje „dok se ruski car ne vrati u Rusiju“ i ruskoj spomen-kapeli u Mandžuriji posvećene caru Nikoja Drugom i kralju Aleksandru Karađorđeviću, koju su Kinezi 1971. srušili. Tome treba dodati da su na ruskom dvoru bile udate dve crnogorske princeze iz kuće Petrović i jedna srpska – Jelena Karađorđević.
Ništa manje nije zanimljivo foto-svedočenje o razvoju Imperije, iz kog se, između ostalog, može saznati da je prvi predsednik Ruske akademije, čiji je osnivač Katarina Velika, bila žena – kneginja Voroncova Daškova, u to vreme poznat pisac i filozof, ali i pratiti urbanistički rast Moskve, izgradnja Petrograda, umetnički i naučni život Carstva. Priča o caru Nikolaju Drugom obuhvatila je ceo njegov ovozemaljski život od rođenja do tragičnog kraja u Jekaterinbirgu, uz mnogo detalja iz dvorskog života, ali i vreme posle kanonizacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
