Šipka je, uz opasku da mu je rad na ovom rečniku „iskrivio kičmu i oštetio vid“, istakao i da je sadržaj knjige precizno utvrđen: „On je lišen riječi i oblika koji ne pripadaju srpskom jezičkom standardu, prije svega nepotrebnog srpsko-hrvatskog dubletizma, uz to i balasta vlastitih arhaizama, manje poznatih dijalektizama, žargonizama, pa i uskostručne terminologije, ali i svakodnevnih srpskih riječi i izraza u čijoj će upotrebi malo ko od izvornih govornika srpskog jezika pogriješiti“.

O ovom izdanju od 1.600 stranica, sa obrađenih oko 100.000 reči, na promociji je govorio i Jovan Ćirilov koji je, kao „čuvar pravilno izgovorenih i napisanih reči“, rekao da se nada da nakon ovako dobro urađenog Pravopisnog rečnika neće imati ubuduće toliko posla da javnosti skreće pažnju o pravilima našeg jezika. Svečanost je otvorio dr Bojan Pajtić, predsednik Vlade AP Vojvodine, koji se autoru i svim saradnicima zahvalio što brinu o našem jeziku, uz čestitke izdavaču na istrajnosti u ovom velikom poslu.

Klajn: Ovim izdanjem su popunjene praznine

Iako nije mogao da prisustvuje svečanosti u Vladi Vojvodine, akademik Ivan Klajn, koji je bio i konsultant i supervizor Pravopisnog rečnika, poslao je pismo koje je pročitano na promociji i u kojem autor skreće pažnju javnosti na značaj ovog izdanja: „I ja i mnoge moje kolege još držimo kraj radnog stola Pravopis dveju matica iz 1960. godine, iako danas potpuno neaktuelan. Autori Pravopisa Matice srpske iz 1993. godine dali su daleko kraći rečnik s mnogo manje podataka smatrajući, s razlogom, da podatke o izgovoru i promenama reči treba pružiti u odgovarajućem priručniku, a ne u Pravopisu. Nažalost, ni pola veka posle onog Pravopisa mi još nemamo odavno planirani akcenatski rečnik, ni normativnu gramatiku ni ortoepski priručnik. Sada je neumorni Milan Šipka napravio rečnik koji treba da popuni te praznine i za koji ne sumnjam da će ga razgrabiti svi oni kojima je važno da reči svog maternjeg jezika pišu i izgovaraju po pravilima jezičkog standarda“.