Akademik Dejan Medaković, koji je bio na čelu Srpske akademije nauka i umetnosti od 1999. do 2003, a od sredine 90-ih bio je i redovni član Evropske akademije, preminuo je 1. jula u Beogradu u 86. godini, saopštila je SANU. Rođen 7. jula 1922. u Zagrebu, Medaković je bio doktor istorijskih nauka, a smatran je jednim od najznačajnijih istoričara srpske umetnosti za period od 18.
Akademik Dejan Medaković, koji je bio na čelu Srpske akademije nauka i umetnosti od 1999. do 2003, a od sredine 90-ih bio je i redovni član Evropske akademije, preminuo je 1. jula u Beogradu u 86. godini, saopštila je SANU. Rođen 7. jula 1922. u Zagrebu, Medaković je bio doktor istorijskih nauka, a smatran je jednim od najznačajnijih istoričara srpske umetnosti za period od 18. do 20. veka. SANU je saopštila da će Medaković ostati „večno upamćen kao jedan od velikana srpske i svetske nauke, a njegovi radovi će biti putokaz proučavanju srpske istorije i istorije umetnosti i reper budućim generacijama naučnika“.
Medaković je bio profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i član Odeljenja istorijskih nauka SANU, čiji je dopisni član postao 1972, a redovni 1981. godine. U SANU je obavljao brojne funkcije – bio je sekretar Odeljenja istorijskih nauka od 1981. do 1985, generalni sekretar SANU od 1985. do 1994, te predsednik Akademije od 11. februara 1999. do 3. aprila 2003. godine. Bio je od 1995. godine i redovni član Evropske akademije nauka i umetnosti, čije je sedište u Salcburgu.
Medaković je bio i član Matice srpske (stalni član saradnik), član Predsedništva i Saveta Društva konzervatora Srbije, Austrijskog društva za proučavanje 18. veka, Lajbnicovog društva u Berlinu i predsednik Skupštine Vukove zadužbine. Bio je aktivan i u mnogim odborima – Odboru za istoriju umetnosti; Odboru za istoriju Srbije u 19. veku; Sentandrejskom odboru; Odboru za istoriju srpske revolucije 1804-1830; Hilandarskom odboru; Odboru za istoriju Srba u Hrvatskoj; Odboru za romantizam; Staroslovenskom odboru; Odboru za renesansu i barok; MOO za proučavanje Kosova; Odboru za fototipska izdanja SANU; Odboru za rečnik pojmova iz oblasti likovne umetnosti i Odboru za istoriju srpske muzike…
Dobitnik je: Sedmojulske nagrade Srbije (1989), Herderove nagrade i Gindely nagrade (Beč, 1990), Oktobarske nagrade Grada Beograda (1990), Specijalne Vukove nagrade (1996), Godišnje nagrade Prosvete (2001), Ordena Sv. Save 1. stepena (1990), Velikog krsta za zasluge Savezne Republike Nemačke (1996), Krsta prvog reda Republike Austrije za zasluge u nauci i kulturi (1996), Zlatne medalje predsednika Republike Mađarske, Ordena Vuka Karadžića 1. stepena, Krune despota Stefana Lazarevića…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
