Na ovogodišnjem Sterijinom pozorju koje će u Novom Sadu biti održano 62. put i koje počinje od 26. maja, pozorišna publika će imati priliku da vidi devet predstava koje će biti u konkurenciji za Sterijinu nagradu.
Pet predstava iz Selekcije „Krugovi“ i još dve predstave van konkurencije: balet „Ko to tamo peva“, koreografa i reditelja Staše Zurovca, Narodnog pozorišta Beograd na otvaranju ovogodišnjeg pozorišnog festivala na sceni „Jovan Đorđević“ u Srpskom narodnom pozorištu, a kao predstava u čast nagrađenih će biti izvedena „Kako je dobro videti te opet“ Olge Dimitrijević u režiji Aleksandre Milavić Dejvis u produkciji Ateljea 212 i Sterijinog pozorja. Tekst ove drame je bio pobednički tekst na Konkursu Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst u 2014. godini.
„Po okončanju prošlogodišnjeg festivala, odlučili smo da se vratimo izvornim principima na kojima su utemeljeni institucija i festival – domaćem autoru, u najširem smislu te reči. Pravi efekti ovakvog opredeljenja biće vidljivi u narednim godinama, ali sudeći po sezoni 2016/17. naš potez bio je racionalan i u korist srpskog dramskog pisma. Naime, od 15. marta prošle, do 15. marta ove godine odgledao sam 64 predstave zasnovane na delima domaćih autora, od čega 57 u Srbiji, pri čemu je od toga čak 37 praizvedbi. Srpski autori igrani su i u Mađarskoj, Rumuniji, Sloveniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Ove cifre govore u prilog tezi da su teatri ponovo uveli staru, proverenu i razumnu praksu da na repertoarima u većoj meri budu zastupljeni komadi naših savremenih autora, na šta je sasvim izvesno i Pozorje imalo, bar posredan, uticaj“, izjavio je danas na konferenciji za novinare Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja, koji je ujedno i selektor ovogodišnjeg Festivala i to na volonterskoj osnovi što je omogućilo, po njegovim rečima, da se premosti krizna situacija i sa finansijama i sa promenom koncepcije. „Smatrali smo da neko iz kuće treba da ponese odgovornost za ovogodišnju selekciju sa obzirom na promenu koncepcije“, naglasio je Radonjić.
On je u takmičarski deo Sterijinog pozorja, dakle posle odgledanih predstava, izabrao devet: „Ožalošćena porodica“, Branislav Nušić, režija Igor Vuk Torbica, Prešernovo gledališče Kranj i Slovensko ljudsko gledališče Celje, Slovenija; „Ruža, uvela“, Bora Stanković/Jelena Mijović, režija Milan Nešković, Pozorište „Bora Stanković“ Vranje; „Na Drini ćuprija“, po motivima dela Ive Andrića, adaptacija i režija Kokan Mladenović, Srpsko narodno pozorište Novi Sad; „Elektra“, Danilo Kiš, režija Iva Milošević, Narodno pozorište Beograd; „Hipnoza jedne ljubavi“, tekst i režija Dušan Kovačević, Zvezdara teatar Beograd; „Moje dete“, Stojan Srdić, adaptacija i režija Ana Đorđević, Beogradsko dramsko pozorište; „Novo doba“, Vuk Bošković, koncept i režija Dino Mustafić, Bitef teatar Beograd i ArtHub Sarajevo, Srbija-BiH; „Deca radosti“, Milena Marković, režija Snežana Trišić, Atelje 212 Beograd; „Maestro“, Milivoje Mlađenović, režija Milan Nešković, Narodno pozorište Sombor.
U godini kada se Sterijino pozorje vratilo izvornom principu – domaćem autoru, biće zanimljivo pogledati kako se dramski pisci tretiraju u zemljama regiona. Stoga će se u međunarodnom, netakmičarskom programu „Krugovi“ naći pet predstava, od ukupno 17 koliko ih je selektor pogledao: „Tri zime“, Tena Štivičić, režija Ivica Buljan, Hrvatsko narodno kazalište Zagreb, Hrvatska; „Sinovi umiru prvi“, Mate Matišić, režija Marko Misirača, Narodno pozorište Republike Srpske Banja Luka, BiH, Republika Srpska; „Teferič“, Derviš Sušić, adaptacija i režija Aleš Kurt, Kamerni teatar 55 Sarajevo, BiH; „Za šta biste dali svoj život?“, autorski projekat Harisa Pašovića i ansambla predstave, East West Center Sarajevo, Novosadsko pozorište/�jvid�ki Sz�nh�z, Pozorište Promena Novi Sad, Bosansko narodno pozorište Zenica, Srbija-BiH; „Horti“, autorski projekat Arpada Šilinga, Mađarsko državno pozorište „Csiky Gergely“ Temišvar, Pozorište klasike „Ioan Slavici“ Arad, Rumunija, Narodno pozorište Sombor.
Moto - Porodični i drugi demoni„Nakon završetka selekcionog ciklusa i odluke o tome koje će predstave učestvovati na 62. Sterijinom pozorju, shvatio sam da je u većini centralna tema porodica, naravno ne ona srećna, nego disfunkcionalna, hendikepirana, ugrožena, obespravljena ili opterećena patološkim odnosima, što verovatno najrečitije definiše vreme u kojem živimo. Stoga se kao moto ovogodišnjeg festivala nameće parafraza naslova Markesovog romana („O ljubavi i drugim demonima“) – Porodični i drugi demoni“, izjavio je Miroslav Radonjić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
