Filip Vujošević: Lik i delo Lepe Brene kao predložak za noviju istoriju

I na 53. Bitefu Filozofski teatar je bio veoma zapažen i logično je da pored te tematske povezanosti pozorišta i festivala napravimo još jednu vezu. I, eto te veze, Filozofski teatar kao prateći program Bitef festivala prelazi i na redovni program Bitef teatra gde će se održavati dva do tri puta po sezoni – kaže za Danas Bitefovov dramaturg Filip Vujošević.

* Prvi sledeći razgovor Filozofskog teatra je zakazan za 30. novembar a u njemu učestvuju istraživačka novinarka Stefanija Maurici i Srećko Horvat. Zašto su pitanja kojima će se oni baviti važni za nas ovde?

– Tematski su povezana sa svim onim što se dešava u našem društvu u ovom momentu. Naime, Stefanija Maurici je novinarka koja redovno piše za La Republiku i veoma je pomno i redovno pratila Asanžov slučaj, a učestvovala je i u objavljivanju Snoudenovih fajlova koji se tiču Italije. Radi se o istraživačkoj novinarki koja se bavi slobodom medija na globalnom planu. Mislim da je ta tema veoma zanimljiva jer mi kao društvo možda nismo dovoljno upoznati sa Asanžovim slučajem pa nije zgoreg to sad učiniti, a onda, naravno, prateći određene fenomene i pojave na globalnom planu, možda ćemo moći bolje da razumemo i ono što se dešava u našem društvu.

* Kako nakon dosadašnjih peripetija vidite trenutnu poziciju DŽulijana Asanža i šta simbolički znači to što je iza rešetaka?

– Asanž nije slobodan čovek i mislim da je on jedan od simbola društva kontrole u kome danas živimo. Borba za slobodu Asanža je borba za slobodu uopšte i mnogo ljudi u svetu prepoznaje da je to tako i zato i dalje govorimo o tome.

* Još prošle godine ste najavili čvršću vezu između Bitef teatra i Bitef festivala, što je bila želja i Mire Trailović. Šta je cilj takve odluke i kako to praktično funkcioniše?

– Izmenili smo malo koncept Bitef teatra čije bi sezone trebalo da budu u nekoj vrsti dijaloga upravo sa temom festivala koji svakoj sezoni prethodi. Kako se ove godine festival bavio raspadom zajednice na svim nivoima sa jedne strane, i na formalnoj strani imerzivnim pozorištem u kojem se ukida jasna granica između publike i izvođača, i sezona Bitef teatra će se baviti istom temom pod sloganom „Nastavimo iz početka“ koji je replika na moto festivala. U tom smislu neke predstave će biti imerzivnog karaktera a tematski će se razlikovati. Cilj ovog povezivanja teatra i festivala jeste da se sa jedne strane beogradskoj publici ponude Bitefove predstave i tokom sezone, a s druge strane da pokušamo da podržimo i domaće umetničke snage, da možda i na međunarodnom planu povećamo njihovu vidljivost. U tom smislu je jedna bitefovska predstava premijerno već održana 1. oktobra. To je komad „Gradovi kojih više nema“ svetski poznate umetnice Konstance Makras.

* U nastavku sezone predstave će režirati domaći autori, a prva sledeća premijera je zakazana za 18. decembar. Zove se „Lepa Brena Project“. O čemu se radi osim što će komad biti u duhu imerzivnog teatra jer, kako je najavljeno, predstava uključuje i publiku koja će sa glumcima učestvovati u kreiranju koreografija na sceni i kolektivnom pevanju Breninih pesama?

– To jeste predstava koja ima imerzivne elemente. Oni nisu dominantni ali postoje u predstavi. Reč je o autorskom projektu Olge Dimitrijević i Vladimira Aleksića. Skrenuo bih pažnju da je to istovremeno projekat koji je podržan na prošlogodišnjem internom konkursu Bitef teatra za nezavisne projekte. Tako da je reč o projektu nezavisne scene koji je i igrom slučaja, ali i zbog velikih očekivanja koje imamo u odnosu na tu predstavu, dobio šansu na redovnom repertoaru teatra. U predstavi autori pokušavaju da, analizirajući i baveći se likom i delom Lepe Brene, najvećeg simbola popularne kulture bivše Jugoslavije, analiziraju i istoriju ovih prostora u proteklih 40 godina. Oni zapravo angažuju dramaturge srednje generacije da pišu monologe iz različitih aspekata ili pogleda na ličnost Lepe Brene odnosno Fahrete Jahić i analiziraju njene različite uloge – ulogu superstara, ulogu poslovne žene, ulogu majke i tako dalje. Glumačka ekipa ove predstave je dosta jaka. Pored Jasne Đuričić u predstavi igraju: Jelena Ilić, Tamara Krcunović, Jovana Gavrilović i Ivan Marković.

* Zašto će i muškarac igrati Lepu Brenu i koju njenu fazu će demonstrirati?

– U ovoj fazi se ne mešamo u rad autora a podržavamo ih iz sve snage i jedva čekamo da vidimo šta su pripremili.

Mi smo milioni

Na predstojećem razgovoru Filozofskog teatra u fokusu će biti pitanja teme o slobodi medija, značaju istraživačkog novinarstva i interesima koji često iza toga stoje, zaštiti uzbunjivača i slučaju DŽulijana Asanža kojim se Stefanija bavi već godinama.

Pored toga publika će imati priliku da vidi i učestvuje u izložbi „Mi smo milioni“ #WeAreMillions koju je pokrenula Courage Fondacija, masovnoj globalnoj foto-kampanji za pružanje podrške DŽulijanu Asanžu u borbi protiv izručenja u Sjedinjene Države, gde bi se suočio sa optužnicom bez presedana.

Dosije Vikiliks

Stefanija Maurici je istraživačka novinarka koja redovno piše za italijanski dnevni list La Republika. Radila je na objavama svih tajnih dokumenata koje je obelodanio Vikiliks i sarađivala sa Glenom Grinvaldom na otkrivanju Snoudenovih fajlova o Italiji. Intervjuisala je Abdula Kadira Kana, oca pakistanske atomske bombe, otkrila sporazum o plaćanju odštete između vlade SAD-a i porodice italijanskog humanitarnog radnika Đovanija lo Porta, koji je ubijen u napadu američkog drona, a istraživala je i loše uslove rada pakistanskih radnika u najvećoj italijanskoj fabrici odeće u Karačiju. Pokrenula je FOIA (zakon o slobodnom pristupu informacija) parnicu da odbrani pravo medija da pristupi svim dokumentima vezanim za slučaj DŽulijana Asanža i Vikiliksa. Autorka je dve knjige: „Dosije Vikiliks. Italijanske tajne“ i „Jedna bomba, deset priča“, od kojih je druga prevedena na japanski jezik.