Kolumbijski romanopisac Gabrijel Garsija Markes (80) vratio se u svoj rodni grad prvi put posle više od dvadeset godina, uz dobrodošlicu koju mu je priredilo nekoliko hiljada ljudi. Grad Arakataka piscu je poslužio kao inspiracija za čuveni roman „Sto godina samoće“, objavljen pre četiri decenije.
Kolumbijski romanopisac Gabrijel Garsija Markes (80) vratio se u svoj rodni grad prvi put posle više od dvadeset godina, uz dobrodošlicu koju mu je priredilo nekoliko hiljada ljudi. Grad Arakataka piscu je poslužio kao inspiracija za čuveni roman „Sto godina samoće“, objavljen pre četiri decenije. „Živeo Gabo“, bili su usklici kojim su žitelji Arakatake pozdravili svog slavnog sunarodnika kada je izašao iz voza. Usledilo je potpisivanje autograma, slikanje, rukovanje sa obožavaocima kojima nije smetalo jako sunce i velika vlaga. „Nije bilo tako dobro kao što sam očekivao, ali je OK“, ironično je rekao Markes, nakon što je stigao u grad u kome je rođen 6. marta 1927, i gde je do svoje devet godine živeo sa bakom, dekom i tri tetke. Sa 23 godine vratio se u grad kako bi prodao kuću bake i deke, a njegova mašta tada je proradila stvorivši Makondo, gde generacije porodice Buendi proživljavaju čuda iz romana „Sto godina samoće“. No, bez obzira na oduševljenje stanovnika Arakatake, koji su ponovo videli slavnog pisca, sam Markes bio je tužan. Ovaj grad sa 53.000 stanovnika, kao i mnoga druga mesta u Kolumbiji, ima loš vodovod i samo najosnovniju zaštitu u jednoj jedinoj bolnici. „Svakog dana je sve gore“, prokomentarisao je te probleme Markes.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
