„Gospa od mora“ u Bitef teatru

Sve su posvećene nemačkom teatru, jer za 42 godine Festivala, 42 puta dolazili su Nemci, koji su, prema Milivojevićevim rečima, najhrabriji u Evropi u poslednjih 10-15 godina, i njihov uticaj prepoznaje se u ovdašnjem pozorištu. Biće uspostavljena saradnja sa Konstancom Markas (član žirija Bitefa), koja će režirati u Bitef teatru, a druga sa Šaubineom iz Diseldorfa. Milivojević je najavio i osnivanje nove „of scene“ koja će se zapravo nalaziti u prostoru fundusa Bitef teatra, od koga scena nastaje kada se fundus isprazni, a gledalište zarotira. Nazvana je Beck Door i na njoj će se promovisati nove stvari, a prva je režija Bojana Đorđeva pod nazivom „Džeki Medeja“, prema tekstovima Ivane Sajko i Elfride Jelinek.

Premijera Ibzenove „Gospe od mora“ u režiji Stevana Bodrože, zakazana za večeras, ekskluzivna je, jer ne samo što se ovaj Ibzenov tekst izvodi prvi put kod nas, već je za tu priliku i prvi put preveden, i to sa originalonog, norveškog, a ne sa nemačkog jezika, kako je to dosad bio slučaj sa Ibzenovim dramama. Prevodilac je Nataša Ristivojević Rajković sa katedre za skandinavistiku. Ovaj tekst, dodao je Bodroža, manje je poznat i u svetu, a i tematski i po izrazu drugačiji je od tematsko-idejnog korpusa Ibzena, jer u njemu nema društvene angažovanosti kao u „Nori“, „Hedi Gabler“, „Neprijatelju naroda“… Ipak, ta drama otkriva se sada u Evropi, a događa se i svojevrstan rivajval Ibzena koji govori o duhu i prirodi zapadnog čoveka, zapravo onome što on potiskuje, o podsvesti koja razara njegov naizgled sigurni svet.

Komad ima mnogo elemenata melodrame, dodaje Bodroža, bavi se nizom kompleksnih tema, među kojima i anatomijom ljubavi i opsesije, vizijom života kakav bi ljudi želeli zbog čega često ne prepoznaju konkretnu ljubav u svojoj blizini, i život im ostaje neostavren. Sve to dato je kroz prizmu dobro napisanog dramskog trougla i još nekoliko likova. Igraju Aleksandar Đurica, Danijela Ugrenović, Nebojša Dugalić, Igor Borojević, Ivana Nikolić, Bojan Dimitrijević, Bojan Lazarov i Marina Vodeničar.

Ovaj severniji Čehovljev rođak, kako je rekao Bodroža, ponire u podsvest za koju je more iz naslova metafora i čini tako iskorak ka Strindbergu. Oniričnost i subjektivnost odlikuju takođe Ibzenovu „Gospu od mora“. On se poigrava realizmom ali i ekspersivnošću upravo zahvaljujući tome. Snoviđenje i oniričnost dočarani su i vizuelno, a kostimografkinja Ivana Vasić, svojim kostimima istakla je društveno prihvatljiv način ponašanja i onaj koji to nije. Za scenu je bio zadužen sam Bodroža, kompozitor je Vedran Vučić, a video rad je delo Lazara Bodrože. Repriza predstave je 29. decembra.