U okviru projekta pod nazivom „Beograd kaže…“, Tur je, na poziv beogradskog Gete instituta, fotografisao preko 350 grafita ispisanih na javnim površinama – na fasadama, klupama, telefonskim govornicama, birajući isključivo tekstualne grafite. Poruke su, po uputstvu autora, redom prepisane i pretvorene u tekst, bez cenzure i selekcije. U tekstu ima ljubavi, psovki, politike, besa, mržnje, duhovitih primedbi, ličnih poruka – brevijar efemernih ideja i emocija izloženih sugrađanima.

Kako ste došli na ideju za ovaj projekat?

– Osnova ovog projekta je u ideji prikazivanja portreta jednog grada, tako da sadržaj ne budu već poznate paradigme. Grafitima je prekriven skoro svaki veći grad na svetu. Ovaj fenomen se poput crvene niti provlači kroz svakodnevicu uprkos svim kulturnim razlikama. Lokalno relevantni socijalni i politički problemi u njima su jednako vidljivi, koliko i globalna pitanja i čežnje.

Među grafitima koji su prikupljeni u Beogradu, nalaze se politički stavovi, ljubavne izjave, psovke ali i vicevi. Da li postoje različiti „stilovi“ grafita, u zavisnosti od toga gde se nalaze?

– Po načinu pisanja svi su manje više isti. Ono što mene zanima jesu jednostavni tekstualni grafiti, a ne grafiti hip-hop kulture mladih. To je nešto potpuno drugo. Mene zanima sadržaj, namena, radikalnost, rizik. To je aktivistički gest, koji u velikoj meri prevazilazi potrebu za ličnom prezentacijom. Poruke su o ratu, ljubavi, mržnji, bolu, čežnji i radosti. Svima njima zajednička je potreba za pronalaženjem publike i platforme koja sa jedne strane pruža anonimnost, a sa druge pruža mogućnost obraćanja velikom broju ljudi.

Ko se izražava grafitima?

– To su pre svega ljudi koji imaju nešto da kažu i potrebu da to podele sa drugima. Kako se to uglavnom radi na ilegalan način, logična je pretpostavka da ta osoba ima jako izraženu aktivističko-anarhističku crtu. Ovo je, međutim, samo moja pretpostavka, s obzirom na to da se u stvari ne zna tačno ko je autor grafita koje ja sakupljam.

Da li ste vi nekada napisali grafit?

– Pa naravno, skoro je to bilo. U jednom od mojih poslednjih radova, „Time for Revollusion“ u Frankfurtu na Majni, pisao sam po jednom zidu. Bilo je neverovatno kojom brzinom su mene i mog asistenta opkolile dve interventne jedinice i troja kola policije, kako bi nas sprečili da pobegnemo. Kako je, međutim, moja akcija bila deo projekta koji podrazumeva umetnost na građevini, situacija se smirila za svega nekoliko minuta.

Ponekad eto i umetnici imaju neke privilegije.

Nasan Tur

Rođen 1974. godine u Ofenbahu, Nasan Tur živi i radi u Berlinu. Studirao je na Fakultetu

za dizajn u Ofenbahu i na Städelschule u Frankfurtu na Majni. Posredstvom fotografije, videa, instalacija, performansa i intervencija u javnom prostoru, Nasan Tur istražuje navike u ponašanju ljudi i uticaj političkih akcija. U svojim radovima Nasan Tur se

poigrava pitanjima socijalnih navika i kulturnog i socijalnog identiteta. Njegovi radovi prikazani su između ostalog i na 10. bijenalu u Istanbulu, na 28. bijenalu grafike u Ljubljani, na 6. bijenalu u Tajpeju i na 47. oktobarskom salonu u Beogradu.