Londonski časopis Raw Vision magazine objavio je početkom ove godine specijalno izdanje, The Raw Vision Outsider Art Source Book, a poseban deo ove knjige posvećen je umetnicima koji su proglašeni klasicima ove grane moderne umetnosti u 20. veku, javila je Ivana Bašičević. „Sa našim izdanjem 50 klasika Autsajder umetnosti, mi Vas upoznajemo sa najvećim Autsajder umetnicima prošlog veka.
Londonski časopis Raw Vision magazine objavio je početkom ove godine specijalno izdanje, The Raw Vision Outsider Art Source Book, a poseban deo ove knjige posvećen je umetnicima koji su proglašeni klasicima ove grane moderne umetnosti u 20. veku, javila je Ivana Bašičević. „Sa našim izdanjem 50 klasika Autsajder umetnosti, mi Vas upoznajemo sa najvećim Autsajder umetnicima prošlog veka. Mnogi od ovih stvaraoca su prisutni u veoma važnim kolekcijama, muzejima i knjigama i svi su u svakom pogledu ‘klasici’; njihov rad stoji kao baza za istinsko razumevanje Autsajder umetnosti“ (Džon Majcel, urednik izdanja u uvodu knjige).
Među izabranih 50 umetnika nalazi se i Ilija Bosilj i tako i zvanično dobija svoje mesto u vrhu Autsajder umetnosti u svetu. U članku posvećenom Iliji ističe se da je on razvio „svoj sopstveni vizuelni jezik da njime komunicira svoju ličnu filozofiju… Ilija najčešće slika scene iz Biblije, njegove slike oslikavaju jedinstven, uglavnom imaginarni svet, udaljen od tradicionalnog života u tom regionu. Njegov je svet dvodimenzionalan, pejsaž naseljen izmišljenim univerzumom ljudi i demona, zmija, riba i antropomorfnih stvorenja, čak i svemiraca“ (iz teksta koji je u ovoj knjizi posvećen Bosilju).
Inače, Raw Art magazine je 1998. dobio Uneskovu nagradu za najbolji časopis o umetnosti u svetu. Iza ovog specijalnog izdanja stoji ideja uredništva da se sažme istorija pokreta Autsajder ili Art Brut umetnosti, za koju se najčešće u krugovima istoričara umetnosti kaže – „Autsajder umetnost stiče sve veću pažnju tokom poslednje dve decenije. Ona se opisuje kao skriveno lice savremene umetnosti“. Ilija se ističe kao primer upravo te nemogućnosti podvlačenja granice između „javnog“ i „skrivenog“ lica savremene umetnosti. Uz opis njegovog dela stoji – „Već rano je jedan deo kritike ukazao na blizinu njegovog slikarstva Art Brutu, i stoga na srodnost sa nekim od znamenitih umetnika Moderne kao što su Klee, Miro i Dubuffet. Od ovih klasika, razlikuje se on time što kao samouki nije imao čitav jedan niz znanja“ (Iz knjige „Ilija Bosilj, Znakovi i simboli“, Edition Charlotte Zander)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
