Intrigantni antiheroj Patriše Hajsmit 1

Laguna je ovaj roman, jedan do pet koje je Patriša Hajsmit posvetila avanturisti, prevarantu visoke klase i psihopati Tomasu Tomu Ripliju, u čijem je životu jedino izvesno da su mu „roditelji umrli kad je bio veoma mali, da ga je odgajala tetka Doti u Bostonu“, od koje je uspeo da pobegne u Njujork, objavila u oktobru 2018. u prevodu Zorana Ž. Paunovića u okviru biblioteke „Amerikana“. O ovom psihološkom trileru, koji je od prvog objavljivanja 1955. doživeo više filmskih, pozorišnih, TV i radio verzija na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku, večeras će govoriti: filmski i književni kritičar Milan Vlajčić i pisac i scenarista Marko Popović.

„Talentovani gospodin Ripli“ je prvi roman iz serijala „Riplijada“, koji je Patriša Hajsmit objavila od 1955. do 1991. godine. U njemu ovog antiheroja, karijernog zločinca i serijskog ubicu, čitaoci upoznaju kao prevaranta sa bezbroj lica i „usvojenih“ tuđih sudbina na repertoaru, željnog života na visokoj nozi bez velikog truda. On prihvata ponudu imućnog brodograditelja Herberta Grinlifa da ode u Italiju i iz nje vrati kući njegovog sina Ričarda Dikija, kog Ripli samo površno poznaje, ali se predstavlja kao Ričardov prijatelj. Oni se sreću u Napulju i Riplijev zanos luksuznim životom Ričarda Grinlifa ubrzo prerasta u opsesivno oponašanje Ričardovih navika, manira i karaktera, što se završava monstruoznim ubistvima. Ripli izbegava pravdu bekstvom u Grčku sa novostečenim bogatstvom, ali tu „slobodu“ plaća paranojom da ga u svakom pristaništu čeka policija.

Iako je reč o hladnokrvnom ubici, Patriša Hajsmit svog antiheroja, detaljno nijansirajući njegova psihološka stanja, prikazuje kao simpatičan lik, hedonistu posvećenog udobnosti i civilizacijskim interesima, čiji dalji put čitaoci mogu da prate u romanima: „Ripli pod zemljom“, „Riplijeva igra“, „Dečak koji je pratio Riplija“ i „Ripli pod vodom“. Prema mišljenju književnih kritičara, Tomas Tom Ripli je jedan od 100 najboljih likova u svetskoj književnosti od 1900. do danas, a 2018. našao se na sedmom mestu na Gardijanovoj listi književnih junaka sa lažnim identitetom.

Patriša Hajsmit (1921 -1995) rođena je u Teksasu kao Meri Patriša Plagman. Tokom spisateljske karijere duge skoro pet decenija, koja je započela radom na stripovima u Njujorku i Meksiku, objavila je 22 romana i veliki broj kratkih priča, koji su doživeli dvadesetak filmskih, pozorišnih, TV i radio adaptacija, a 1978. Hajsmit bila je i predsednik 28. Međunarodnog filmskog festivala u Berlinu. Njeno pisanje, koje je dovodilo u pitanje identitet i važeće moralne norme, uticalo je na egzistencijalističku literaturu. Svetsku slavu stekla je psihološkim trilerima sa kritičkim osvrtom na društvo i moralna pravila, a mnogi misle da je njeno delo podstaklo njenog čuvenog engleskog kolegu Grejema Grina na pisanje koje ga je dovelo da američkog suda. Već njen prvi roman „Stranci u vozu“ privukao je majstora napetosti Alfreda Hičkoka, pa je ovo delo 1951. dobilo istoimenu filmsku verziju koja je nekoliko decenija kasnije inspirisala Denija de Vita za crnohumornu komediju „Izbaci mamu iz voza“.

Pod pseudonimom Kler Morgan 1952. objavila je prvi lezbejski roman sa srećnim krajem „Cena soli“, koji je tokom 38 godina, dok ga nije objavila pod svojim imenom, prodat u milion primeraka. Prema ovoj knjizi, koju je 2014. na srpskom jeziku u prevodu Ivana Radosavljevića i Aleksandre Rašić objavio Samizdat B92, 2015. snimljen je i film sa Kejt Blančet i Runi Marom u glavnim ulogama, a dramatizacija ovog dela emitovana je i na Radio Bi-Bi-Siju.

Prema navodima njenog biografa Andruja Vilsona, Patriša Hajsmit bila je žena sa „problematičnim“ ličnim životom. Borila se sa „alkoholizmom, nervozom, nedostatkom ženskog hormona, anoreksijom, hroničnom anemijom, rakom pluća“, od kog je preminula u Švajcarskoj pre 24 godine. Bila je i politički angažovana kao član Amnesti internešenela i borac za prava Palestinaca. Za sebe je govorila da je socijaldemokrata – verovala je u američke demokratske ideale, poštovala američku istoriju, mada je žestoko kritikovala kulturnu i i spoljnu politiku SAD u 20. veku.

– Svi ti demoni, požude, strasti, pohlepe, zavisti, ljubavi, mržnje, čudne želje, neprijateljski duhovi i stvarna vojska s kojima se ja borim – možda mi nikada neće dati mir. Odlučila sam da živim sama, jer moja mašta bolje radi kad ne moram da razgovaram s ljudima – rekla je u jedom intervjuu o sebi Patriša Hajsmit, poznata i kao ljubiteljka mačaka i puževa.

Od Alena Delona do Barija Pepera

Prva tri romana iz serijala „Riplijada“ doživela su pet filmskih adaptacija, a Holivud riporter najavljuje i njihovu TV ekranizaciju. Prvi film „Talentovani gospodin Ripli“ pojavio se 1960. u Francuskoj kao „Puno sunce“, u režiji Renea Klementa, sa Alenom Delonom u glavnoj ulozi. U američkoj produkciji, koju je 1999. režirao Entoni Migela, Riplija je igrao Met Dejmon, a film je imao pet nominacija za Oskara. Vim Venders je 1970. na nemačkom režirao film po scenariju u kome su kombinovani romani „Riplijeve igre“ i „Ripli pod zemljom“. Naziv filma je „Američki prijatelj“, a u njemu Riplija igra Denis Hoper, dok je englesku verziju 2002. režirala Lilijana Kalvani sa Džonom Malkovičem kao Tomom Riplijem. „Talentovani gospodin Ripli“ se 1998. pojavio i na pozorišnoj sceni, predstava je obnovljena pre devet godina. U filmu „Ripli pod zemljom“ u režiji Rodžera Spotsvuda junaka Patriše Hajsmit 2005. igrao je Kanađanin Bari Peper. Radio Bi-Bi-Si je 2009. dramatizovao ceo serijal „Riplijada“.

close
Intrigantni antiheroj Patriše Hajsmit 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.