Istorija Rusije za širu čitalačku publiku

Rusko izdanje njihove Istorije Rusije jednotomna je knjiga, ali je srpski izdavač smatrao da bi za ovdašnje čitaoce bilo preglednije da se podeli u dva dela – prvi koji govori o ranom srednjovekovlju, od ruske kneževine do Carske Rusije, i obuhvata period od 9. do 17, dok je drugi, posvećen Carskoj Rusiji iz vremena vladavine dinastije Romanov, od 17. veka do Balkanskih ratova početkom 20. stoleća.

Ova Istorija Rusije pisana je popularno za širu čitalačku publiku, od studenata do naučnika i istraživača, rečeno je. Zastupa poglede ruske akademske zajednice, mada su u delo uključena i različita i nesaglasna mišljenja o pojedinim događajima i ličnostima iz ruske prošlosti.

„Moj zadatak bio je da rusko srednjovekovlje, tokom kog je bilo veličanstvenih i tragičnih događaja, faktografski približim čitaocima i da ih upoznam sa naučnim pristupom ovom periodu ruske istorije. O nekim istorijskim ličnostima postoje različita gledišta sa kojima takođe upoznajemo čitaoce, iako se ne slažu sa našim autorskim naučnim stavom. Treba imati u vidu da se srednju vek u Rusiji znatno razlikovao od srednjovekovne Srbije“, naglasila je Tatjana Černikova.

Jaroslav Bišnjakov dodao da je za istoriju Carske Rusije da je veoma važan i preloman period – 19. vek u kome su se dogodili svi važni preobražaji u ruskom društvu i započeli procesi koji su važni za razumevanje tragičnih događaja u 20. veku. Prema njegovim rečima, Rusija je u 19. veku preuzela evropske društvene modele i dala veliki naučni i kulturni doprinos svetu.

Objavljivanje Istorije Rusije zajednički je projekat IK Evoluta i Centra za ruske studije.

Tatjana Subotin Golubović, koja je na srpski prevela prvi tom knjige, objasnila je da ovaj Centar, za čije osnivanje zasluga pripada pokojnom istoričaru Miroslavu Jovanoviću, radi na povezivanju istraživača i izdavača da bi se „kod Srba popunile rupe u poznavanju ruske istorije i kulture“.

Prema njenim rečima, Istorija Rusije je tek drugi projekat Centra (prvi je ostvaren sa IK Clio). Ona je rekla da je „uživala čitajući srednjovekovnu istorije Rusije, ali da je imala probleme sa terminologijom, upravo zato što se ruski srednji vek znatno razlikuje od srpskog i da sa našim nema nikakvih paralela“.

Boban Jakovljević ocenio je da je njegov zadatak bio lakši, što se tiče terminologije iz vremena vladavine Romanovih, ali da je radeći na prevodu ustanovio da u Srbiji ima jako malo istorijske literature o Rusiji.

Srednjovekovni koren nerazumevanja

Zbog velikih razlika u razvoju tokom srednjeg veka Rusija i ostali delovi Evrope i danas govore različitim sociokulturnim jezicima. Romanovi su reformama uspeli da preobrate rusku socijalnu elitu i vladajuće krugove, koji su u 18. i 19. veku bili u potpunosti deo evropskih krugova. Ali, te promene nisu dotakle narod, koji je činio 95 posto stanovništva, a koji je ostao veran tradicionalnim vrednostima. Tu leže koreni onog što se u Rusiji dogodilo početkom 20. veka – kaže za Danas profesorka Tatjana Černikov. Ona smatra da bi bilo dobro da se u Srbiji objavi i istorija moderne Rusije u 20. veku, ali ističe da je to pitanje za njene kolege koje se bave ovom tematikom.

„Povratak“ Ivana Đurića

Izdavačka kuća Evoluta na ovogodišnjem Sajmu knjiga pojavila se i sa dopunjenim izdanjem kutnog naslova Sumrak Vizantije Ivana Đurića (1947-1997). Reč je najznačajnijem delu ovog poznatog srpskog istoričara, profesora Beogradskog univerziteta i političara, jednog od predsedničkih kandidata na prvim višestranačkim izvorima u Srbiji posle Drugog svetskog rata. Ista kuća objavila je i zbirku Đurićevih istorijskih eseja pod naslovom U koži Vuka Brankovića, za koji je predgovor napisao Gojko Božović.