Kad je svakodnevica bila u boji

Preminuo je reditelj filma „Ljubav i moda“ Ljubomir Radičević (1927- 2020), folk pevačica Milica Ostojić alias Mica Trofrtaljka (1943- 2020) i hrvatska pevačica i prva jugoslovenska dečja zvezda Zdenka Vučković (1942-2020), čije su pesme „Tata, kupi mi auto“, „Zagreb, Zagreb“ i mnoge druge obeležile jedno vreme.

Milan Vlajčić, filmski kritičar, za Milicu Ostojić kaže da je bila pop ikona beogradskih ulica i veoma zanimljiva osoba.

– Bila je ikona beogradskih ulica. Onda je novinarska kultura, koja je bila bliska andergraundu, stvorila mit oko nje. Kasnije je igrala u filmu. Bila je veoma zanimljiva osoba – konstatuje Milan Vlajčić.

– U pitanju je veoma specifična žena koja je pevala šaljive pesme vrlo često i lascivnog karaktera. To što je ona radila sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka se smatralo šundom, dok iz današnje perspektive to deluje prilično naivno i bezazleno u odnosu na šund kojem smo sada izloženi – smatra filmski kritičar Đorđe Bajić.

Prema njegovim rečima, u svemu onome što je Milica Ostojić činila bilo je naivnosti i autentičnosti koju su brzo prepoznale domaće sinaeste.

– Bilo je neke iskrenosti i naivnosti u svemu tome što su primetili reditelji tako da su počeli da je zovu da gostuje u filmovima srpske produkcije. Kod Srđana Karanovića je igrala prvi put u „Mirisu poljskog cveća“. Tu je bila klasična pevačica i to je mala uloga ali je ona to lepo, ljupko i dražesno odigrala tako da su je kasnije zvali reditelji za slične uloge – podseća Bajić.

– Sama njena pojava je umela u film da unese komiku. Srđan Dragojević je prepoznao potencijal koji ona ima tako da se Milica Ostojić pojavljuje u čitavom nizu njegovih ostvarenja, a najzapaženija je njena uloga u filmu „Lepa sela lepo gore“. Tu igra Đanu i to je kultna scena u filmu koja se često citira. I u drugim Dragojevićevim filmovima se pojavljivala u veoma malim epizodama. Za mene lično Milica Ostojić je veoma pozitivna pojava i, evo, posle toliko godina njene karijere, očigledno je da će biti upamćena i da će ostati ljudima u lepom sećanju. Više čovek od toga ne može ni da poželi – zaključuje Đorđe Bajić.

Povodom odlaska LJubomira Radičevića filmski kritičar Milan Vlajčić skreće pažnju da je reč o veoma značajnoj ličnosti, koja je nažalost ovde ostala zaboravljena. Vlajčić podseća da je Radičević bio i scenarista, urednik filmske redakcije na televiziji i pedagog a da je njegov film „LJubav i moda“ legendaran budući da je, što je vreme više prolazilo, taj film postojao mnogo važniji.

– Prvo, to je bio jedan od retkih mjuzikla u kojem se vidi ceo Beograd i pojavljuju se nove zvezde kao što je Beba Lončar – kaže Vlajčić, koji je u vreme kada se pojavio ovaj film 1957. bio mlad novinar i urednik kulture u listu „Student“. Prema njegovim rečima, film je bio izložen žestokim napadima. Govorilo se da su „LJubav i moda“ „moda Marjanova“ i pojavljivali su se drugi ružni napisi u ime „odbrane“ kulture.

– Te kritike su potpisivali ljudi koji su kasnije stvarali crni talas – kaže Vlajčić. – To je naš veliki paradoks budući da je ovo ostvarenje bilo najgledanije na bioskopskom repertoaru od rata do momenta kad se pojavilo. Vremenom, „LJubav i moda“ je postajao sve važniji film, a isto se dešavalo i sa ostvarenjima Joce Živanovića i Vojislava Nanovića – podseća Milan Vlajčić.

O filmu „LJubav i moda“, ali iz drugačije perspektive, pisao je i Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti, u svojoj knjizi „Potrošeni socijalizam“. On navodi da je ovo ostvarenje upamćeno ne samo zbog velike gledanosti koju je postiglo u bioskopskoj distribuciji, nego i kao simbol društvenog prelaska u epohu privrednih reformi i društvene liberalizacije. Iako „LJubav i moda“ nije bio prvi film u koloru, „bio je prvi film u kome su se neposredno životno okruženje i svakodnevica videli na bioskopskom ekranu u boji“, piše Dimitrijević. Prema njegovim rečima, film „LJubav i moda“ je isto tako „važan simptom stvaranja potrošačkog imaginarijuma i kulturalizacije konzumerizma u SFRJ“ .