Tarik Saleh u Kanu sa završnim delom trilogije o Kairu: Politički triler, „Orlovi republike“

Kan će ove godine videti završni delo trilogije o Kairu.

Saleh je svoje umetničko putovanje započeo kao pisac grafita krajem ’80-ih godina. Brzo je napredovao i bio prepoznat kao jedan od najistaknutijih švedskih uličnih umetnika. NJegov mural Fascinate, koji je napravio sa svojim švedskim drugarom – Circle-om, takođe pionirom grafita, još uvek je izložen u industrijskom parku Stokholma.

To je jedan od najstarijih preživelih grafita na svetu i zaštićen je zakonom o kulturnom nasleđu od strane švedske vlade. Saleh kaže da se odmah zaljubio u umetnost spreja, kao i da su ga grafiti naučili nečemu jako važnom – da ne traži ni od koga dozvolu za svoj rad. Za svoju umetnost.

Taj etos “uradi sam” je duboko prisutan u njegovom filmskom stvaralaštvu, ali put do priznanja nije bio ni lak, ni gladak. Dela – „Metropia“, 2009. i „Tommi“, 2014. nisu uspeli da ostave traga ni kod kritike, ni kod publike, a ni na blagajni. Međutim, njegova treća produkcija je označila prekretnicu.

Politički triler, smešten u pozadini egipatske revolucije „Cairo confidential“ 2017. docčkan je sa oduševljenjem i bio je propraćen brojnim međšunarodnim priznanjima, pohvalama i nagradama. I meteorski izbacio Salaha u centar pažnje kao reditelja.

Scenario filma je baziran na priči o istrazi ubistva jedne pevačice, koju autor koristi da bi razgolitio i ismejao korupciju političke i ekonomske elite u zemlji. Budući da su nadležni organi procenili da je negov film previše kritičan prema policijskom aparatu, egipatske službe bezbednosti su naredile Salahu i njegovoj ekipi da napuste zemlju, tako da je bio prinuđen da snimanje filma nastavi u inostranstvu, tačnije u Maroku. NJegov sledeći veliki film „Zavera u Kairu“ snimljen je u Turskoj budući da mu i dalje nije bio dozvoljen ulazak u zemlju. To je prica o korupciji, licemerju i borbi za vlast unutar egipatskih verskih i državnih struktura. Radnja je smeštena na čuvenom kairskom univerzitetu Al Azharu, epicentru moći sunitskog islama.

Priča je ispričana u najboljem maniru špijunskog trilera Džona le Karea – skandali, doušnici, intrige, ubistva i predstavlja ubojitu, beskompromisnu i hrabru osudu korupcije unutar države i crkve. Napet, dinamičan, uzbudljiv, opasan politički triler. Rečju – briljantan!

Saleh smatra da je njegov posao da snima filmove ne razmišljajući o posledicama – “Verujem da kao umetnik morate da kažete istinu – emocionalnu istinu, jer objektivne nema. Ako pokušate da to učinite i pri tome ne spekulišete, postoji šansa da zaista kažete nesto značajno i kroz film”. Odrastao u Stokholmu, od majke Švedjanke i oca Egipćanina, on sebe naziva “običnim, svakodnevnim muslimanom”. “Ja ne postim” kaže on.

“Pijem alkohol s vremena na vreme. Znam pet stihova koji su neophodni da bih mogao da se molim, ali ne znam ceo Kuran napamet, kao moji baba i deda. Moj deda je studirao na Al Azharu, tako da mi je oduvek bila želja da snimim film o ovom univerzitetu”. Saleh sa skromnošću i poniznošću odbija sve pohvale na račun njegove hrabrosti i smelosti da se uhvati u koštac sa najozbiljnijim, suštinskim temama egipatskog društva.

“Znam puno Egipćana i Saudijaca koji javno ukazuju na anomalije u egipatskom društvu. Zbog toga su pritvarani, izloženi mučenjima, ali i nakon izlaska, oni ne odustaju od istine, po cenu ponovnog odlaska u zatvor. To su po meni hrabri ljudi”. I dodaje: “Ja imam švedski pasoš. Živim u Evropi. Filmove čija je radnja smeštena u Kairu, snimao sam u Maroku i Turskoj. Egipćani koji žive u Egiptu ne mogu da ispričaju ove priče. Egipat je vojna diktatura”.

Sredovečni Saleh je stigao u Kan sa još jednim uzbudljivim, intrigantnim političkim trilerom, kao završnim delom svoje trilogije o Kairu. Pod nazivom „Orlovi republike“. Jedino što se zna je da je to do sada njegovo najambicioznije delo i da se za promenu opet bavi pitanjima egipatske politike i društva. Detalji o zapletu su oskudni, ali nazire se da je film svojevrstan izazov najvišim egipatskim strukturama moći. “LJudi možda misle da je odnos prema religiji najvažnije pitanje u zemlji. Ali nije. To je ono čime se ovaj film bavi”, kaže on. Malo je reći da smo nestrpljivi da ga vidimo. Da će podići temperaturu na Kroazeti nema nikakve sumnje. A da li će uzeti i Palmu videćemo.

Kan, prateći programi – zlatni rudnici talenata

A evo i nekoliko reči o pratećim programima festivala – sekcijama Izvestan pogled, Nedelji kritike i Dve nedelje reditelja, koje su pravi zlatni rudnik talenata, novih nada i sineasta budućnosti. Osnovana 1962. Nedelja kritike prikazuje prve i druge filmove, a na čelu ovogodišnjeg žirija će biti Španac, reditelj Rodrigo Sorogojen. Jedanaest filmova na Nedelji kritike bavi se temama u rasponu od ženskih i queer stanja do prijateljstva. Od sedam dugometražnih filmova u konkurenciji i četiri u ovogodišnjoj Specijalnoj projekciji šest su režirale žene a od toga su četiri francuske autorke.

U selekciji će moći da se vide između ostalih i: „Dokazi ljubavi“ Alis Duar, Interes Adama, Laure Vandel; tu je i animirani film Japanca Momoko Setoa „Planete“ o putovanju jednog maslačka spasenog od nuklearne eksplozije, kao i queer film tajlandskog reditelja RB; film „Kika“ belgijskog reditelja Aleksea Pukina, te veličanstvena priča o prijateljstvu Španca Giljerma Galoea.

Što se tiče programa Dve nedelje filmskih stvaralaca njim dominiraju dela mladih talenata koja će biti prikazana i profesionalnoj i običnoj publici u Kanu. Selekcija je bila intenzivna jer je stiglo preko 1600 filmova, a izabrano je 10 kratkih i srednjemetražnih i 18 dugometražnih filmova. Najrazličitijih tema i žanrova i sa svih strana kugle – od Iraka i Ukrajine do Japana i Islanda.

Čast da otvori ovu smotru pripala je izvanrednom francuskom filmu „Enco“ Lorana Kantea koji je preminuo u aprilu 2024. i Robin Kampilja, a počasna nagrada ove smotre će ove godine biti uručena američkom reditelju Todu Hejnsu za njegovo ukupno stvaralaštvo i veliki podsticaj i pomoć koju pruža nezavisnim filmskim autorima.

U selekciji Izvestan pogled biće mnogo debitantskih filmova: od „Misterioznog pogleda flaminga“ Čileanca Dijega Sespedesa; „Senke moga oca“ Nigerijca Akinole Dejvisa; „Urcina“ Harisa Dikinsona; „Kuge“ Čarlija Polingera u kome se pojavljuje ceo vaterpolo tim.

Tu su i: „Pilon“ Harija Lajtona o britanskim gay bajkerima i „Ajša ne može da odleti“ Egipćanina Morada Mostafe, kao i „Karavan“ Čehinje Zuzane Kurcnerove Spidlove. Sliku upotpunjuju „Obećani raj“ Erigea Sehirija, „Bledi pogled na brda“ Keija Išikave, „Bilo jednom u Gazi“ braće Tarzana i Arapa Nasera, itd, itd.

Borjanka Milatović
Ekskluzivno za Danas