Klavirske vratolomije

Duhovit katalog zvukovlja sa sopstvenog instrumenta u prefinjenom dodiru sa bubnjevima i kontrabasom odnosno električnim basom za kraj, investiran je ovde u imaginativnu razuzdanost i komplikovane zvučne zamisli, premda nekako sasvim prirodne i spontano izvedene, kao nešto iz najboljih dana Ring Ring festivala. Pauze i zastanci puni značenja, latino eros, sve vreme nepravilni narodni ritmovi koji su nam toliko prisni, podražavanje ma kojeg zvuka iz okoliša, recimo armije usisivača iz uvoda za „Montenegro“ – Reut Regev i R Time zabavni su i puni životnog elana baš poput Anat Koen i njenog benda na prethodnom izdanju Beogradskog džez festivala.

A da je SKC verovatno izvrsno mesto sa svojom rok patinom prevratničkog i alternativnog pedigrea za centralni šou večeri – pokazao je pijanistički maestro Džejson Moran sa svojim The Bandwagon trijumviratom. Kako to opisati? Pomalo poput Terensa Blanšara prošle godine, Moran vas suočava sa miksom glasova iz filmova, skrečovanja, bluza, gospela, hedonističkog soula, arhaičnog džeza i čega još sve ne. Udružujući svoj klavir i klavijature na sceni sa bubnjevima Nešita Vejtsa i električnim basom Tarusa Metina, virtuozni Moran grabi klavir šakama, doslovce u pregrštima, neprikosnoven za instrumentom, zviždeći ispod svoje crvene kapice uz originalne snimke omiljenih pesama. A onda Moran, iz svog statusa fana na pozornici koji odaje poštu idolima, kreće u klavirske vratolomije, dekonstruiše izvornu verziju, transfiguriše elemente na način ludog matematičara do totalnog psihodeličnog tripa, citira sve što šiba kroz elektriku njegovih prstiju nalik rašljama koje otkrivaju podzemnu vodu – ovde zlatno vrelo lične inspiracije – da bi napokon doneo temu u punom sjaju majstorske ozbiljnosti. Veličanstveni praznik savremenog džez umeća.