Predstava „Zaboravljeni jezik“, koreodrama autorke i rediteljke Ivane Ašković, premijerno će biti izvedena večaras u 20 sati na sceni Bitef teatra. Kako je juče na konferenciji za novinare tim povodom rekao upravnik Bitef teatra Nikita Milivojević, predstava „Senke“ iste rediteljke, izvedena na Bitefu, a potom i čitave godine na repertoaru, bilo je jedno od lepših iznenađenja vezano za pozorište uopšte – originalno, drugačije, čudno, spremno na rizik.
Predstava „Zaboravljeni jezik“, koreodrama autorke i rediteljke Ivane Ašković, premijerno će biti izvedena večaras u 20 sati na sceni Bitef teatra. Kako je juče na konferenciji za novinare tim povodom rekao upravnik Bitef teatra Nikita Milivojević, predstava „Senke“ iste rediteljke, izvedena na Bitefu, a potom i čitave godine na repertoaru, bilo je jedno od lepših iznenađenja vezano za pozorište uopšte – originalno, drugačije, čudno, spremno na rizik. Predstava je nastala iz rada tzv. Bitefovog istraživačkog studija koji daje celu jednu liniju repertoara ovog pozorišta. U toku ove godine, pored „Zaboravljenog jezika“, najavio je on, samo još jedna predstva izaći će iz ovog studija – „Rašomon“, u koprodukciji sa Danskom.
„Zaboravljeni jezik“ nastao je po motivima istinite priče o Kasparu Hauzeru, dečaku koji je odrastao izolovan u mračnom podrumu, koji do svoje šesnaeste godine nije naučio da govori, niti se susreo sa civilizacijom. Ova predstava u pričanju priče oslanja se ne samo na pokret već i na reč; dramski tekst, neverbalni teatar i ples su u njoj spojeni. Mnogo meseci rada posvetili su istraživanju pokreta, plesnog pokreta i fizičkog teatra, što Ivana i njena grupa rade i na drugim predstavama kroz koje se onda i obrazuju u ovim oblastima teatra. Predstava je protkana crnohumornim elementima koji prate ozbiljnu temu odrastanja, usvajanja jezika, prilagođavanja civilizaciji. Kasparom Hauzerom bavili su se, istakla je ona, ne kao istorijskom pojavom, pa ni kao kulturološkom metaforom suprotstavljanja prirode i civilizacije, već na psihološkom nivou, prateći i Jungov pojam divlje duše. Oslanjajući se ipak na istorijske činjenice, oni su se umetničkom slobodom udaljavali od njih i Kaspar je na kraju viđen kao umetnik. Polazište za predstavu bio je i Handkeov tekst o Kasparu Hauzeru, a od formi izražavanja upotrebljavani su i elementi buto plesa.
Koreograf predstave je Ana Dragićević, kompozitor Aleksandra Đokić, kostimograf i scenograf Boris Čakširan. Igraju: Ana Bretšnajder, Jovana Rakić, Nikola Vujović, Jelena Stojiljković, Julia Carolina Gorosito iz Argentine, Peđa Rakić i Mira Radović. Repriza predstave je 16. februara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
