KRATKIREZOVI

Ovih dana pokrenut je novi specijalizovani forum, „Baština Srbije“ pri internet domenu muzeja u Majdanpeku (www.muzej-mpek.org.yu/forum), kao platforma za okupljanje i diskusije onih koji su radom ili interesovanjem vezani za oblast zaštite i promocije kulturnih i prirodnih dobara Srbije. U središtu pažnje foruma nalaze se delatnosti zaštite – muzejske, galerijske, arhivske – u institucionalnom, akademskom i nevladinom sektoru. Ovaj virtuelni multidisciplinarni skup, kako ga predstavljaju organizatori iz Muzeja u Majdanpeku, za sada ima pedesetak tema grupisanih po srodnosti u 15 kategorija, među kojima su i izlagačka i izdavačka delatnost, zakonodavstvo, naučni skupovi, stručno usavršavanje i druge. Korisnicima foruma „Baština Srbije“ su pored ćirilične i latinične verzije srpskog jezika, na raspolaganju i hrvatski, ruski, rumunski i engleski jezik, a u pripremi je i bugarski. Administrator foruma je kustos etnolog Muzeja u Majdanpeku Paun Es Durlić, a u toku je izbor moderatora.
Marina Abramović, italijanska umetnica Vanesa Bikroft i Širin Nešat (Iran/SAD), specijalne su gošće Trećeg bijenala u Pragu, koje se ove godine održava od 24. maja do 16. septembra. Izlaganjem recentnih i starijih dela vizuelnih umetnosti – od slika i fotografija do performansa i instalacija – novih ili već afirmisanih autora, ovogodišnji Bijenale istražuje najznačajnije aspekte centralnoevropske umetnosti. Posebne izložbe biće posvećene češkom minimalizmu i slovačkom akcionizmu, a program „Prošireno slikarstvo 2“ predstaviće dvadeset evropskih umetnika. U fokusu trećeg izdanja praškog Bijenala biće i sve glasovitija „Škola iz Kluža“ (Rumunija).
Izložba fotografske umetnosti 20. veka, pod nazivom „Uvidi“, može se u Bečkom muzeju pogledati do proleća ove godine. Nova stalna postavka predstavlja dela iz muzejske zbirke podeljene prema vremenskim odsečcima i sadržajnim aspektima, a prezentacija će se dva do tri puta godišnje smenjivati. Moći će da se vide izvanredna, između ostalog i manje poznata dela koja su se dosad nalazila u depou Bečkog muzeja. Fokus je na fotografskoj umetnosti od 60-ih godina, počevši od fotografa bečkog akcionizma i njihovim bavljenjem metodama inscenirane fotografije. Od 70-ih godina fotografije vode u dosad malo cenjene oblasti urbanog pejzaža. Izložba obuhvata koncepcijsku fotografiju, istoriju slike, fotografski objekat do najnovijeg izdanja „Sioseh“, najmanjih fotografskih novina na svetu.
Koordinacioni odbor umetničkih udruženja Srbije zatražio je juče od predsednika Srbije Borisa Tadića da podrži inicijativu za formiranje Ministarstva kulture kao samostalnog resora u novoj vladi. U pismu Tadiću, Koordinacioni odbor koji okuplja 13 umetničkih udruženja sa oko 11.000 članova iz oblasti kulture, ukazao je da bi bilo neophodno obezbediti vanstranačko i nepolitizovano funkcionisanje Ministarstva kulture. Navodi se da se „pokazalo da stranačka kadrovska politika ometa ostvarivanje opšteg interesa u kulturi“. Taj odbor je naveo da je delatnost kulture opterećena nizom problema i da joj predstoje značajne promene, „pa definisanje nove kulturne politike i utvrđivanje strategije razvoja i priprema niza zakonskih resora postaju ciljevi koji zahtevaju posebnu pažnju Ministarstvu kulture“.
U okviru serije predavanja o francuskom filozofu Emanuelu Levinasu, koje organizuje Udruženje studenata filozofije, danas u podne u slušaonici 313 Filozofskog fakulteta u Beogradu, o Kjerkegoru i Levinasu govori Bojan Blagojević, saradnik Filozofskog fakulteta u Nišu na predmetima Etika i Filozofija jezika. Iako su njihova glavna dela prevedena na srpski, Kjerkegor (1813 – 1855) i Levinas (1906 – 1995) su filozofi o kojima se relativno malo zna, a koji svoj rad zasnivaju na polemici sa Kantovom racionalističkom etikom i Hegelovom filozofijom identiteta, odnosno Hajdegerovom filozofijom bezličnog bivstvovanja.
Najstariji magazin na našim prostorima, za sve radoznalce od 7 do 107 godina, Politikin zabavnik proslavio je juče 68 godina svog postojanja. Uz ovaj magazin mnogi su se zaljubili u strip, naučnu fantastiku ili otkrili neobične ljude i prostore, saopšteno je iz redakcije ovog nedeljnika. Pakujući znanje u zanimljive priče, Zabavnik iz broja u broj donosi novosti iz sveta nauke, prirode, prošlosti, muzike… Oni koji se svakog petka druže sa Zabavnikom, znaju da se na njegovim stranicama uvek nađu i dramatične priče iz života, naučne fantastike ili neobične rubrike o sportu, a da je sve to uvek brižljivo upakovano u grafički izgled lista o kojem tim ilustratora naročito vodi računa, dodaje se u saopštenju. Zabavnik je u rasponu dužem od prosečnog ljudskog života, ostao veran zamisli ideji sa kojom je osnovan – časopis za sve one koji su mladi duhom i koji uživaju u negovanom jeziku. Samo jedna od potvrda Zabavnikovog kvaliteta je nagrada Superbrend koju je list dobio ove godine kao najbolja novina u Srbiji.
Na fotografiji: Verni čitaoci iz 1939.