KRATKIREZOVI

Sukobljeni osnivači festivala Exit Dušan Kovačević, Bojan Bošković i Ivan Milivojev postigli su juče sporazum oko budućeg koautorskog ugovora i funkcionisanja tog festivala. Advokati obeju strana, Radivoj Lalin i Srđan Kovačević, izjavili su novinarima, po završetku jučerašnjeg sastanka, da će taj sporazum biti potpisan do kraja nedelje, i da će tokom narednih dana biti rešena sva ostala pitanja u vezi sa organizacijom festivala. Prema njihovim rečima, Kovačević, Bošković i Milivojev postigli su dogovor „oko svih bitnih pitanja, a najbitnije je da je Exit pobedio i da će biti održan i ove godine“. Koautori Exita odlučili su da se do potpisivanja ugovora ne pojavljuju u medijima i da izjave za javnost daju samo njihovi pravni zastupnici. Prema rečima pravnih zastupnika, ukoliko se u predviđenom roku potpiše koautorski ugovor, naredno ročište pred Okružnim sudom u Novom Sadu, zakazano za 26. februar, neće biti ni održano.
Žilijeg Greko, ikona francuske šansone i jedan od poslednjih živih veza sa posleratnom pariskom džez scenom u kvartu Latino, vratila se na binu da bi tako proslavila svoj 80. rođendan. Muza filozofa Žan Pol Sartra i prijateljica pisca Fransoa Sagana, poslednji put je održala koncert u Parizu 2004. godine. „Prijatno sam iznenađenja da sam i dalje živa, da mogu da hodam i da osećam tako prokleto puno života. Ne osećam uopšte da imam 80 godina“, izjavila je pevačica za Parizijen. Od utorka ona četiri večeri nastupa u pariskom Teathre du Chatlet, gde će pevati pesme sa njenog poslednjeg albuma sa obradama numera Edit Pjaf i Žaka Brela.
Tri nova muzička kompakt diska pojavila su se nedavno u izdanju Kulturnog centra Zrenjanina. Reč je o zrenjaninskim bendovima Paor of Love i Fulltone Point te sabranim horskim nastupima sa festivala Kantemus. U saradnji sa Internacionalnim muzičkim centrom, objedinjeni su nastupi učesnika letošnjeg međunarodnog festivala horova Kantemus, čiji je domaćin bio zrenjaninski Kulturni centar. Muzički događaj 2006. u Zrenjaninu, upriličen pod pokroviteljstvom Skupštine opštine, okupio je horove iz Slovenije, sa Kipra, iz Finske, Estonije i naše zemlje i sve to se nalazi na noovm CD. Prema rečima Nenada Božića, muzičkog urednika KCZ, novi nosač zvuka grupe Fulltone Point je čist rok zvuk. „Ono što ga izdvaja je učešće violine, koja svojim zvukom doprinosi originalnom i novom pristupu rok muzici. Paor of Love je pravi predstavnik alternativnog, kantri rok pravca. Svojom muzikom, a pre svega lucidnim i sofisticiranim tekstovima, pozivaju na povratak zdravom, seoskom životu“, objašnjava Božić. Sva tri nova muzička izdanja KCZ snimljena su u studiju „Fet fektori“ u Zrenjaninu.
Tržište beogradske umetnosti 80-ih ne postoji, osim kroz aktivnosti nekoliko privatnih kolekcionara, zbog čega je potrebna sveobuhvatna, studijska izložba o tom periodu, zaključeno je u utorak uveče na razgovoru o tržišnom plasmanu „nove slike“ u Prodajnoj galeriji „Beograd“. „Umetnost 80-ih je pastorče i galerijskih i muzejskih ustnova i uopšte istorije umetnosti – zapostavljena je“, rekla je istoričarka umetnosti Lidija Merenik, autorka izlozbe „Tržišni plasman ‘nove slike’ 80-ih“, održane krajem prošle godine u gradskoj galeriji. Napominjući da do sada nije organizovana ozbiljna retrospektivna izložba umetnosti 80-ih, ona je rekla da je „nova slika“ posebno bila nevoljena ili odbačena od obe radikalno ideološke linije na beogradskoj i srpskoj likovnoj sceni i likovnoj kritici. Od konzervativne kritike doživljavana je kao devijantno čedo Studentskog kulturnog centra i proglašavana lošim slikarstvom i koještarijom, a od druge radikalne ideološke linije srpske kritike, koja je negovala analitički pristup, smatrana je jednim od eksperimenata postmoderne. I istoričar umetnosti Jovan Despotović, nekadašnji kustos Muzeja savremene umetnosti i autor nedavno objavljene knjige „Nova slika“, složio se da tržišta umetničkim delima nema, ali je naveo da ga nije nikada ni bilo posle 1945, delom i zbog promene socijalne strukture društva. Zaključujući da je „umetnost 80-ih i tržište nespojiva priča“, Despotović je rekao da institucionalnih kolekcija radova iz tog perioda nema ne samo u Beogradu, nego i u Srbiji uopšte. U razgovoru, čiji je moderator bila umetnička urednica Galerije „Beograd“ Dragica Vuković, rečeno je i da samo četiri velika kolekcionara poseduju dela umetnosti 80-ih.