KRATKIREZOVI

Premijerom dokumentarnog filma „Kuba, vrednost jedne utopije“ i razgovorom sa Kastrovim saborcem, pesnikom Feliksom Kontrerasom, večeras od 20 sati, nastavlja se serijal „Slobodna zona u Rexu“, koji se održava u tom beogradskom Kulturnom centru tokom godine, između dva filmska festivala „Slobodna zona“. Cena ulaznice za večerašnji program je 100 dinara, a sav prihod namenjen je izgradnji Sigurne kuće u Beogradu. Film Janara Gvajasamina, „Kuba, vrednost jedne utopije“ (Cuba, the Value of Utopia), snimljen je prošle godine, svetsku premijeru imao je na najvećem svetskom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA), a ovo je beogradska premijera. Nakon projekcije, sa pesnikom-gostom razgovara novinar Marko Mrkić. O svojoj poeziji i kubanskoj kulturi, Feliks Kontreras govoriće i 26. januara od 18 sati u Svečanoj sali Instituta Servantes.
Deset filmova iz centralne Azije (Kazahstan, Uzbekistan, Tadžikistan, Kirgistan, Turkmenistan), prikazuje se u beogradskom Domu kulture Studentski grad, od 25. do 30. januara, u programu koji je integralni deo projekta „Dve epohe nacionalnog samoodređenja u centralnoazijskom filmu: Šezdesete i devedeste“ autora Guinare Abikejeve, direktora Centra za centralnoazijsku kinematografiju. Uvod u ovaj ciklus priredio je teoretičar filma Miroljub Stojanović. Projekcije u Maloj sali DKSG (18.30 i 20.30) su sa titlovima na engleskom jeziku, a ulaz je slobodan. Večeras: „Hasan Arbakeš“ Borisa Kimujagarova (1965) od 18.30 i „Zemlja otaca“ Šakena Aimanova (1965, 85 minuta) od 20.30 sati.
Film režisera i scenariste Aleksandra Rajkovića u koprodukciji ADT Group i B92, biće prikazan na 35. internacionalnom filmskom festivalu u Roterdamu, saopštili su producenti. Svetska premijera domaćeg filma „Hamlet“, održaće se 25. januara u Roterdamu. Roterdamski filmski festival pripada grupi A festivala i posle Kana, Venecije i Berlina, svakako je jedan od najznačajnijijih filmskih festivala u Evropi. Na festivalu će biti prikazano 44 svetske, 23 internacionalne i 30 evropskih premijera najnovije filmske produkcije. Realizacija filma „Hamlet“ završena je prošle godine, a postprodukcija filma neposredno pred festival. Scenario za ovaj film nastao je kao rezultat saradnje režisera filma Aleksandra Rajkovića, Ane Marije Jermoljuk (Argentina) i poznate glumice Dušice Žegarac. Fotografija je poverena Miladu Tauku iz Libana. Raznolikost likova u ovom filmu osim Petra Božovića i Igora Đorđevića, mladog prvaka beogradske drame, prvi put na filmu nose i naturščici Zoran Simić, Suzana Petrović, Mirjana Šišić, Zoran Kostić, Jovan Fetovski, Zdravko Ranković i drugi. Drama o mladom Romu Hamletu, priča zasnovana na najpoznatijoj Šekspirovoj drami. Iako je Hamlet napisan pre više od 400 godina, njegova tema je i dalje aktuelna. Nakon smrti brata, Jova se ženi njegovom ženom Jelenom i preuzima kontrolu nad trgovinom na deponiji. Duh Hamletovog oca luta deponijom i traži osvetu. Hamlet otkriva da mu je stric ubio oca, pa tako dospeva u središte tragedije koju niko neće preživeti. Ono što su kod Šekspira kraljevstvo i dvorci, u filmu „Hamlet“ je romsko naselje na periferiji Beograda, favele – čatrlje, sklepane od svega što je kod drugih davno izgubilo svaki smisao i vrednost. Na tom „bogatstvu“ akteri ove drame „žive“ svoje uloge, autentičnošću koju može da iznese samo iskrena spontanost naturščika. Srpska premijera filma „Hamlet“ održaće se na ovogodišnjem Festu, 25. februara u 20 sati, u Velikoj dvorani Doma sindikata, u okviru programa Evropa izvan Evrope.
Dušan Kovačević, idejni tvorac i autor Exit festivala, saopštio je da je osnovana Exit fondacija u koju će biti preusmeravan sav profit ostvaren na osnovu ekonomskog iskorišćavanja Exit brenda. Exit fondacija će se baviti humanitarnim, edukativnim i društveno-korisnim radom, a kao jedan od prioritetnih ciljeva biće joj da obezbedi stalno zaposlenje svim ljudima zaslužnim za uspeh Exita. Exit fondaciju će činiti brojni saradnici festivala, firme, organizacije i institucije iz zemlje i inostranstva. U februaru, inače, treba da počne suđenje povodom Kovačevićeve tužbe protiv Bojana Boškovića i drugih ljudi iz Udruženja Exit oko autorskih, a time i prava na organizaciju Exit festivala.
Predavanje na temu „Psihoanalitička istraživanja muzike: Snovi i sećanja u Devetoj simfoniji Ludviga Van Betovena“, zakazano je za večeras od 19 sati u beogradskoj Galeriji Artget KCB. Predavači su Aleksandar Kontić – psihoanalitičar, Beogradsko psihoanlitičko društvo i Miloš Zatkalik – kompozitor, Fakultet muzičke umetnosti Beograd. „Vezu između muzike i psihoanalize nije lako prepoznati na prvi pogled. Štaviše, moglo bi se reći da je muzika, u svojoj apsolutnoj formi, onoliko daleko od psihoanalize koja svoj uticaj na čoveka gradi na rečima, koliko je psihoanaliza daleko od nediskurzivnih medija, kakva je muzika po svojoj prirodi. Ipak, tvrditi da je muzika od svih umetnosti najbliža čovekovom preverbalnim, nesvesnim funkcijama, ne znači ništa drugo nego dati psihoanalitičaru reč da se izjasni o ovom pitanju. Deo Frojdovog nasleđa, koje psihoanalitičari danas baštine, jeste i njegov stav da se najviše razume kada se pokušava razumeti najsloženije i najzagonetnije. Simfonija br. 9 Ludviga van Betovena, komponovana skoro pre dva veka, tako predstavlja kreativnu tvorevinu čiju formu, smisao, i eventualnu univerzalnu ljudsku poruku, i dalje obavija veo tajne. Kritikovana kao promašeno delo umno poremećenog, posve ogluvelog genija na zalasku stvaralačkih moći, s jedne strane, ili gotovo kultno obožavano delo s druge strane, njeno značenje i danas izaziva nedoumice. Predavanje ‘Snovi i sećanja u Devetoj simfoniji Ludviga van Betovena’ je pokušaj da se ponudi jedan pogled na razumevanje ove monumentalne kompozicije, iz ugla kompozitora i psihoanalitičara. Fokus predavanja je na ličnosti jednog od najvećih kompozitorskih genija svih vremena, i njegov unutrašnji svet koji je potom pretočen u muzički izraz. U svom filnalu ovaj izraz napušta domen čisto muzičkog i prelazi u realitet reči. Takođe, ima se u vidu i vreme u kojem je kompozicija nastajala. Komponovati ovu simfoniju za Betovena je značilo razrešiti jedan od najdubljih nesvesnih konflikata. Istovremeno, razumevanje ovog složenog dela je i prilika za razumevanje generalno prihvaćenog, ali samo delimično objašnjenog, uticaja muzike u celini na čovekovo unutrašnje biće“ (Aleksandar Kontić). Ovim predavanjem završava se projekat iz 2006. godine – „Psihoanaliza kao pogled na svet“ – povodom 150 godina od Frojdovog rođenja, koji je rađen u saradnji sa Beogradskim psihoanalitičkim društvom.
Izložba slika, ikona i kopija fresaka, „Dečani okom i dušom vijuga“ Violete Cvetkovske Ocokoljić i Jugoslava Ocokoljića, biće otvorena večeras od 19 sati u Klubu srpskog pravoslavlja „Bogotražitelj“ u Beogradu (Ivan Begova 7, kod Saborne crkve). Izložba se može pogledati do 11. februara, svakodnevno od 12 do 21 sat.