MIHAILOVIĆ, KOSTA

MIHAILOVIĆ, Kosta (Šabac, 01.03.1917), pravnik-ekonomista, akademik, redovni član Odeljenja društvenih nauka, pisac jednog dokumenta. Celog života se bavio (i još uvek to čini?!) ekonomskim položajem Srba u Jugoslaviji pod paskom antisrpske zavere (Ekonomska stvarnost Jugoslavije, Beograd 1981). Specijalista je za tzv. srpsko pitanje. Na toj temi je zasnovao i svoju pristupnu besedu Akademiji 1989. Kao ekonomista, neprestano je pružao stručnu podršku Miloševiću za vođenje biopolitike. Jedan od takvih tekstova je njegova analiza „Privredni razvoj Kosova“ iz 1989. U antropološkom smislu, pojava akademika Mihailovića predstavlja nesvakidašnju sintezu stare agrarne religije i socijalističke političke ekonomije stavljene u pogon etničkog čišćenja (doktorirao je 1957. na „Problemu razvoja jugoslovenske poljoprivrede“). Takođe, život i rad ovog akademika potvrđuju pravilo o dugovečnosti promotera ideologije krvi i tla. (Jedini je stariji od Ćosića.) Aktivno je počeo da se bavi visokom politikom tek kada je otišao u penziju 1984. I od tada do danas nije silazio sa scene. A za to vreme, radio je na pisanju Memoranduma SANU, kao i na njegovoj promociji. Bio je nezvanični savetnik Slobodana Miloševića za ekonomska pitanja. Nakon Miloševićevog susreta sa Tuđmanom u Karađorđevu 25. III 1991, postao je član srpskog ekspertskog tima (bili su tu još i S. Avramov, V. Kutlešić i R. Marković) za pregovore oko podele BIH. U vreme hiperinflacije, ubedio je svog prijatelja iz mladosti Dragoslava Avramovića da dođe iz Amerike i prihvati se posla guvernera Narodne banke Jugoslavije. Bio je koordinator izrade Platforme za pregovore o pitanjima sukcesije a potom i šef delegacije o pregovorima za ta pitanja.
Jedan je od inicijatora Komisije SANU koja je trebalo 1990. da napiše Drugi (mali) memorandum ili srpski nacionalni program. Međutim, zbog nesuglasica među pojedinim akademicima, ovaj dokument nikada nije završen.
Krajem 2004. bio je svedok odbrane na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, gde je Memorandum SANU predstavio kao povelju slobode, bratstva i jednakosti među jugoslovenskim narodima, dok je o Miloševićevoj pojavio govorio kao o nečem novom što je „inteligencija primila s olakšanjem“. Tom prilikom je Memorandum nazvao interventnim programom koji „nije bio namenjen javnosti“, već državnim organima Srbije. Takođe je istakao da je taj dokument bio urađen u 20 primeraka, od toga 16 za stalne članove Komisije SANU, a tri za povremene konsultante (Dobricu Ćosića, Jovana Đorđevića i Ljubomira Tadića), dok je jedan primerak ostao neraspoređen. U redakciju Novosti je, prema njegovom svedočenju, dospeo primerak akademika Đorđevića „čiji zet je bio novinar“.
Akademik Mihailović je nedavno priredio zbornik Velika Srbija – istine, zablude i zloupotreba (skup sa ovom temom je održan u oktobru 2002) i pojavio se nenadano u emisiji Metropolis (RTS) kao jedan od vrsnih stručnjaka za kosovske teme.